Pre 25 godina u Bečeju

Listajući prvi broj lista Bečejski dani… ovaj članak mi je posebno interesantan, pa ga zbog toga izdvajam.

BEČEJ NOĆU – KAKO BUBANJ KAŽE

PIŠE: Goran OBRADOVIĆ
Afirmacija urbane rock kulture – art klub „Riff“

Posle višegodišnjeg beznadežnog špartanja od kafića do kafića kao što su „Blue moon“ i „Vimbo“ ili skoro zaboravljeni „Disko bar“, najzad je u našem gradu stvorena eskapistička oaza koja će svakom od nas bar jednom mesečno priuštiti bekstvo od monotonije noćnog života. Radi se, naravno, o ,,Riff-u“ muzičkom klubu (klubu muzičara, art klubu) sa vrlo ambicioznim planovima po pitanju organizacije koncerata, partyja, predstava itd. S obzirom na staž kluba, moramo biti zadovoljni ponudjenim. Za ova cirka 4 meseca kroz njega je prodefilovalo više bendova nego u poslednjih desetak godina, ako ne i duže.
U sredini kao što je naša teško je navići se na činjenicu da nam je „Riff’ omogućio najmanje dva koncerta nedeljno, što afirmisanih, što neafirmisanih grupa medju kojima se, kao što rekoh, bar jednom mesečno mora naći neko ko zadovoljava ukus i najprobirljivijeg slušaoca.
U ovoj rubrici biće vam predstavljeni neki od nastupa bendova u ,,Riff-u“ viđeni okom vašeg beskompromisnog i rigoroznog izveštača. Za prvi put osvrnućemo se nekoliko meseci unazad, kako bi smo se podsetili bar onih najznačajnijih svirki.
Jedan od prvih koncerata koji je prodrmao i zagrejao, inače hladnu bečejsku publiku, bio je nastup jednog od predvodnika novog talasa tzv. „brzih bendova Srbije“, beogradskog „Dža ili bu“. Na čelu sa temperamentnim pevačem Sabljarom, koji je posle samo nekoliko pesama završio polu go, stojeći na bas bubnju („… da bi vas bolje video…“ kako je sam rekao), bend je opravdao titulu najboljeg „live banda“ dodeljenu od Radija B-92. Sa uticajima u rasponu od AC/DC preko Red hot chilly peppers do Dinosaur Jr., od njih se ništa drugo i ne može očekivati osim kvalitetnog i nadasve zabavnog „zafrkantskog rocka“.
Atmosferu sa obala delte Missisippija dočarali su nam Jovan Ilić & Sirova koža, kao i Di luna blues band.
Mnogo više je očekivano tzv. „prvog YU pub-rock banda“ Rozepoze, sa već tri vinilna zapisa iza sebe. G-din Zeljko Nikolić se svim silama trudio da, što verbalno, što svirkom, animira uspavanu publiku, koja je dala glasa od sebe samo prilikom izvodenja čuvene navijačke „Daj gol“.
Ljubiteljima vokalnog jazza u prijatnoj uspomeni ostaće nastupi Tanje Jovićević sa Dežeom Molnarom i Jazz Way bandom (na čelu sa Aleksandrom Dujinom), kao i nastup Zore Vitas. Mada je deo publike bio pomalo razočaran izostavljanjem pesama Oktobra 1864. iz Tanjinog repertoara, opšti utisak je ipak bio vrlo pozitivan.
Jedan od nastupa koji su svakako obeležili dosadašnji program u „Riff-u“ bio je koncert u okviru turneje, adekvatno nazvane „Soul Train“. Beogradski band „Beer drinkers & Hell Raisers“, pojačan duvačkom sekcijom, zatim sa dva ženska prateća vokala i još po jednim gitaristom i pevačem, priredili su nam celovečernji užitak u soul hitovima šezdesetih godina, bazirajući se uglavnom na izvođače američke izdavačke kuće „Atlantic“ kao što su Otis Redding, Aretha Franklin, VVilson Pickett itd.
Prošlog meseca „Riff“ je ugostio „Revolvere“, jednu od, trenutno, značajnijih r’n’r’ grupa koja svoju svirku bazira na roku koji se kreće tragovima Rolling stones zaostavštine.
Nastup „Instant karme“, takođe prošlog meseca, već je treći po redu u našem voljenom gradu. Kao i prva dva puta, oni su udovoljili prohtevima ljubitelja rhythm’n’ bluesa i kvalitetnom svirkom još jednom prizvali duhove Dr Feelgooda i ranih Kinksa i Yardbirdsa.
Za 1. maj imali smo tu privilegiju da prisustvujemo nekoj vrsti mini-festivala bečejskih bandova (još da je bila i Eva Braun… bio bi maksi fest). Koncert su otvorili, svima nam dobro poznati, „Sniffin glue“, predvođeni svojim „movie-freak“ pevačem, Banetom Jelićem, u karakterističnom „Radovan III – kombinezonu“. Njihov kratki nastup kao i uvek nabijen energijom, još jednom je naterao sve prisutne da se zapitaju da li je punk zaista mrtav? „Sveti gral“ je band koji se, za sada, još uvek orijentiše na hard rock standarde sa ponekim originalom koji, u suštini, u mnogome ne odstupa od , „skinutog“ repertoara. Za kraj večeri ostavljen je nastup „Specijalnog izdanja“ sa gazda-Zvonkom Stojkovim na gitari (koji nam je, zajedno sa Janošem Kasašem-Kasikom, omogućio sve ove blagodeti rock-kluba). U nešto izmenjenoj postavi (Vlada je prepustio bass Dragiši i dohvatio se mikrofona) „Specijano izdanje“ se bečejskim potrošačima nešto čvršćeg zvuka predstavilo, u do sada, najboljem (specijalnom?) izdanju.
Subjektivno mišljenje vašeg cenjenog izveštača o koncertu meseca (ovog, a i svih prethodnih zajedno), je da tu titulu najviše zaslužuje novosadski band „Plavi ptičić prepeličić“ (zajedno sa svakim nastupom Eve Braun kada svira svoje stvari). Oni su nas svojim zvukom (i bukom) prebacili u vreme procvata popularne muzike, u toliko hvaljene šezdesete godine. Svojim izvedbama pesama Beatlesa, Herman’s hermitsa, TurtIesa, Troggsa, zatim čitavim blokovima Kinksa i ranih Stonesa doveli su prisutnu publiku do ivice nečega što se zadnji put odvijalo još u vreme mladosti naših roditelja, odnosno do igranke u pravom smislu te reči.
Drugi vikend ovog meseca doneo nam je nastupe grupa, „Profesori“ iz Zrenjanina i ,,Nevernih beba“ iz Beograda. „Profesori“ su neka verzija, već pomenutog beogradskog banda „Oktobar 1864.“ bez duvačke sekcije, što ostavlja izvesnu prazninu u zvuku, ali i pored toga verujem da su poklonici malo čvršćeg jazz – rock zvuka bili zadovoljni.
Subotnji koncert „Nevernih beba“ propratio je opet vrlo mali broj Ijudi, što se nikako ne uklapa u trenutnu medijsku sliku grupe. Ipak, svi prisutni koji su imali neku predstavu o njihovom zvuku, bili su iznenadjeni ponudenim repertoarom prvog bloka (skinutih) stvari, koji se sastojao od pesama koje nismo navikli da čujemo u ,,Riff-u“, kao što su Princeov „Cream“ ,,Yellow moon“ Neville brothersa, „ It’s probably me“ Stinga i Claptona i sl. Druga polovina koncerta protekla je u predstavljanju materijala sa ploče, koji je namenjen hard-rock publici. Sve u svemu, bez obzira na vrstu muzike kojom se bave, „Nevernim bebama“ se mora odati priznanje za kvalitet same svirke koja je zaista bila na zavidnom nivou.
Ovomesečni izveštaj iz ,,Riff-a“ završavam sa, verovatno najatraktivnijim, gostima koji su adekvatno svom renomeu, obožavaocima pružili dobru zabavu. U pitanju je kreativna polovina banda EKV-a tj. duet Milan i Magi. Potpunom ugođaju možda je malo falio doprinos ritam sekcije, ali i u ovom tzv. „unplugged“ izdanju „spiritus movens“ par Ekatarine velike znao je da, svojim hitovima upakovanim u nove aranžmane, razveseli brojni auditorijum.
U nadi da će nam „Riff’ i u buduće prekraćivati vreme izmedu dva vikenda koncertima preko nedelje, ostaje nam da vidimo kakva su nam iznenađenja (za sva pokolenja), u narednom periodu, pripremili Čenge i Kasika.