8. октобар: Обележавање 75 година од ослобођења града

Обележавање некадашњег Дана града и Дана ослобођења Бечеја 8. октобра и ове године започело је полагањем венаца код спомен плоче посвећене палим борцима на зиду Општине Бечеј. Представници локалне самоуправе, СУБНОРа локалног и војвођанског, неких странака, гостију из руског града Истре положили су венце код спомен плоче а присутним грађанима и поштоваоцима НОБа обратили су се и председник општине Бечеј Драгана Тошић, председставник локалне организације СУБНОРа Градимир Џигурски, представник покрајинског СУБНОРа Светомира Атанацковић. Ове године се навршило 75. година од ослобођења нашег града.

Као и сваке године на овај дан Савез спортова општине Бечеј организовао је поводом прославе 8.октобра и традиционалне трке улицама града ученика основних и средњих школа у Бечеју. Неколико стотина деце се такмичило у трчању у чак 18 категорија (од 400 до 800 метара) а победницима су свечано после трке додељене и медаље.

Свечаном академијом у Градском позоришту са почетком у 18. часова завршена је овогодишња прослава Дана ослобођења. Велика сала Градског позоришта била пуна што само сведочи да већина наших суграђана и даље 8. октобар посматра као Дан града и да је поштовање традиције прославе Дан ослобођења у нашем граду још увек веома живо. Организатор ове прославе је Градско позориште Бечеј у сарадњи са локалном самоуправом и локалном организацијом СУБНОРа. Присутнима су се на почетку свечане академије обратиле испред локалне самоуправе Светлана Вулетић, чланица општинског Веча задужена за управу и прописе и Јелена Чешљевић председница бечејског СУБНОРа. У свечаном делу програма учествовао је бечејски Градски хор који је извео неколико нумера у распону од партизанских класика (Билећанка, Коњух планином) до Мокрањца. У програму су учествовали са две соло нумере и Борис Бабик, тенор, члан Народног позоришта из Београда и Наташа Катић Радосављевић. За крај ове прославе су чланови КУД „Ђидо“ одиграли шопске игре.
У оквиру академије приказан је кратак филм са аутентичним фотографијама из времена окупације и страдања младих скојеваца у Бечеју током другог светског рата. Оно што је специфично за Бечејску групу бораца у рату било је да је већина била веома млада, да су имали у просеку двадесетак година али да је било и много млађих за које су чак окупационе власти чекале да напуне 18 година да их стрељају. Та имена данашњи Бечејци памте само као називе улица или институција и не знају много њима. На слајдовима су се ређале фотографије младих бораца од Ирене Провчи, Шаму Михаља, Лабуда Пејовића, Здравка Гложанског, Нестора Џилитова, Севера Ђуркића и других испресецане аутентичним фотографија са стрељања и хапшења. Иако без нарације или објашњења саме фотографије су биле довољне да се пренесе порука о томе да је овај град некада имао веома храбру омладину, људе који су били спремни да за иделае и за свој град жртвују све.