Приче из депоа Градског музеја: „Оставе“ из позног Бронзаног доба

Рашко Рамадански археолог Градског Музеја у Бечеју представио нам је овог пута из депоа предмете из позног Бронзаног доба тачније из 12. век п.н.е. У питању су „оставе“ које садрже ломљену бронзу, остатке употребних предмета који су према обичајима становника тог времена биле стављане у оставе за фрагментирање и претапање у нове употребне предмете. Ови предмети биће део изложбе која ће бити организована као део програма нашег Музеја у оквиру манифестација Дана музеја и Музеји за 10 следеће године и то под називом „Оставе позног Бронзаног доба бачког Потисја“

„Ми смо путем реверса позајмили за ту прилику и две оставе које сам дужио још у Сенти из Велебита и Папхалома које уз ове две наше које се налазе овде у депоу музеју у Бечеју чини будућу основу изложбе. Једна од те две наше оставе пронађена је на Перлеку и у питању је био случајан налаз, пронађена је током пољопривредних радова, другу оставу је пронашла Бранислава Микић Антонић 2001. године копајући налазиште Перлек-Диоксид и то је једина остава која је пронађена у слоју што гарантује да је очувана као аутентична из тог периода. Позно Бронзано доба је интересантно време (и истовремено за истраживање веома проблематично) због великих миграција, селидби, борби, убијања јер у то време пропадају велике цивилизације које знамо из историје: Микена, оне у Малој Азији – та прва Либија, Троја, Египат, било је то доба великих турбуланција. Ово што смо ми овде нашли на локалу је савремено са Мојсијом, Тројом, што сведочи о томе да овај простор овде није био толико изолован од тих великих заједница и цивилизација јер и сам квалитет тих предмета који су нађени у тим оставама упућује на изузетну вештину мајстора који су их радили, на врло снажну економију. То све прича и једну причу о металу који је као сировина вечан кроз људску историју, метал остаје дуго у употреби, претапа се и рециклира. Примера ради и данас су Фрањини дукати који су ковани пре 100 или 120 година једина доступна тезаурисана златна сировина на тржишту. Злато које се и данас користи и које може да се нађе на редовном тржишту у облику неког предмета постоје веома велике шансе да у њему има и јужноамеричког злата, птоломејског, злата које се врти и обрће већ хиљадама година. Ови предмети овде из наших остава причају сличну причу али са древном бронзом у главној улози. Једна од ове четири оставе о којима причамо и које ће бити предмет наше изложбе, у себи садржи и калупе за претапање па тиме добијамо и комплетно причу, затворен круг, след догађаја, од прозиводње метала, израде предмета, употребу предмета, одлагања након ломљења и употребе, фрагментовања у мање комаде за потребе транспорта према мајсторима (бронза „спремљена“ на овакав начин служила је и као протомонетарно средство и ломљењем на мање комаде могла се дозирати за ефикаснију, прецизнију трговину). Распоред остава како су проналажене сведочи и о томе да се та сировина транспортовала од мајстора до мајстора што опет сведочи о кретању робе и средстава у том периоду на овим просторима и истовремено о везама између цивилизација, људских заједница тог времена. Реке су одувек биле главне саобраћајнице па је то тако било и у том периоду са Дунавом и Тисом, нема тих остава у „континенталном“ делу Бачке . Из долине Тисе до сада није објављена ни једна остава из Бронзаног доба а имамо их највише. Мој колега из Музеја Војводине Јован Коледин и ја тренутно у штампи имамо заједнички рукопис о остави са Папхалома (околина Сенте). У случају ове оставе имамо предмете, слитке од бакра, бронзе и олова што је реткост и ово је једина која из тог позног Бронзаног времена има слитак од олова у континенталној Европи. Има таквих остава још само две у Енглеској. Ту је сад битан и начин употребе различитих легура за израду употребних предмета и оруђа за које су опет потребне различите чврстине материјала а ту долазе до изражаја и специфичности рада мајстора одређеног подручја. У сваком случају основна премиса изложбе и нашег рада на проучавању ових остава је да метална сировина није познавала границе људских заједница тог времена ни тада ни данас. “ – рекао нам је Рашко Рамадански

Овде на фотографији су предмети из оставе која је са Перлека и у питању су две игле, пришивак за појас, сечива од српова, врх мача и врх копља и једно длето.