Priče iz depoa Gradskog muzeja: „Ostave“ iz poznog Bronzanog doba

Raško Ramadanski arheolog Gradskog Muzeja u Bečeju predstavio nam je ovog puta iz depoa predmete iz poznog Bronzanog doba tačnije iz 12. vek p.n.e. U pitanju su „ostave“ koje sadrže lomljenu bronzu, ostatke upotrebnih predmeta koji su prema običajima stanovnika tog vremena bile stavljane u ostave za fragmentiranje i pretapanje u nove upotrebne predmete. Ovi predmeti biće deo izložbe koja će biti organizovana kao deo programa našeg Muzeja u okviru manifestacija Dana muzeja i Muzeji za 10 sledeće godine i to pod nazivom „Ostave poznog Bronzanog doba bačkog Potisja“

„Mi smo putem reversa pozajmili za tu priliku i dve ostave koje sam dužio još u Senti iz Velebita i Paphaloma koje uz ove dve naše koje se nalaze ovde u depou muzeju u Bečeju čini buduću osnovu izložbe. Jedna od te dve naše ostave pronađena je na Perleku i u pitanju je bio slučajan nalaz, pronađena je tokom poljoprivrednih radova, drugu ostavu je pronašla Branislava Mikić Antonić 2001. godine kopajući nalazište Perlek-Dioksid i to je jedina ostava koja je pronađena u sloju što garantuje da je očuvana kao autentična iz tog perioda. Pozno Bronzano doba je interesantno vreme (i istovremeno za istraživanje veoma problematično) zbog velikih migracija, selidbi, borbi, ubijanja jer u to vreme propadaju velike civilizacije koje znamo iz istorije: Mikena, one u Maloj Aziji – ta prva Libija, Troja, Egipat, bilo je to doba velikih turbulancija. Ovo što smo mi ovde našli na lokalu je savremeno sa Mojsijom, Trojom, što svedoči o tome da ovaj prostor ovde nije bio toliko izolovan od tih velikih zajednica i civilizacija jer i sam kvalitet tih predmeta koji su nađeni u tim ostavama upućuje na izuzetnu veštinu majstora koji su ih radili, na vrlo snažnu ekonomiju. To sve priča i jednu priču o metalu koji je kao sirovina večan kroz ljudsku istoriju, metal ostaje dugo u upotrebi, pretapa se i reciklira. Primera radi i danas su Franjini dukati koji su kovani pre 100 ili 120 godina jedina dostupna tezaurisana zlatna sirovina na tržištu. Zlato koje se i danas koristi i koje može da se nađe na redovnom tržištu u obliku nekog predmeta postoje veoma velike šanse da u njemu ima i južnoameričkog zlata, ptolomejskog, zlata koje se vrti i obrće već hiljadama godina. Ovi predmeti ovde iz naših ostava pričaju sličnu priču ali sa drevnom bronzom u glavnoj ulozi. Jedna od ove četiri ostave o kojima pričamo i koje će biti predmet naše izložbe, u sebi sadrži i kalupe za pretapanje pa time dobijamo i kompletno priču, zatvoren krug, sled događaja, od prozivodnje metala, izrade predmeta, upotrebu predmeta, odlaganja nakon lomljenja i upotrebe, fragmentovanja u manje komade za potrebe transporta prema majstorima (bronza „spremljena“ na ovakav način služila je i kao protomonetarno sredstvo i lomljenjem na manje komade mogla se dozirati za efikasniju, precizniju trgovinu). Raspored ostava kako su pronalažene svedoči i o tome da se ta sirovina transportovala od majstora do majstora što opet svedoči o kretanju robe i sredstava u tom periodu na ovim prostorima i istovremeno o vezama između civilizacija, ljudskih zajednica tog vremena. Reke su oduvek bile glavne saobraćajnice pa je to tako bilo i u tom periodu sa Dunavom i Tisom, nema tih ostava u „kontinentalnom“ delu Bačke . Iz doline Tise do sada nije objavljena ni jedna ostava iz Bronzanog doba a imamo ih najviše. Moj kolega iz Muzeja Vojvodine Jovan Koledin i ja trenutno u štampi imamo zajednički rukopis o ostavi sa Paphaloma (okolina Sente). U slučaju ove ostave imamo predmete, slitke od bakra, bronze i olova što je retkost i ovo je jedina koja iz tog poznog Bronzanog vremena ima slitak od olova u kontinentalnoj Evropi. Ima takvih ostava još samo dve u Engleskoj. Tu je sad bitan i način upotrebe različitih legura za izradu upotrebnih predmeta i oruđa za koje su opet potrebne različite čvrstine materijala a tu dolaze do izražaja i specifičnosti rada majstora određenog područja. U svakom slučaju osnovna premisa izložbe i našeg rada na proučavanju ovih ostava je da metalna sirovina nije poznavala granice ljudskih zajednica tog vremena ni tada ni danas. “ – rekao nam je Raško Ramadanski

Ovde na fotografiji su predmeti iz ostave koja je sa Perleka i u pitanju su dve igle, prišivak za pojas, sečiva od srpova, vrh mača i vrh koplja i jedno dleto.