Два сата квалитетног „јурцања“ на позоришним даскама и овације

Представа „39 степеника“ у копродукцији бечејског Градског позоришта и Позоришта младих из Новог Сада је поставка још једног веома популарног позоришног текста у режији Игора Павловића. Адаптација авантуристичког шпијунског романа Џона Букана о невољама дендија Ричарда Ханеја који је Патрик Барлоу прерадио у скоро водвиљску комедију је веома популарна представа која је скоро по правилу тест компетентности за режију али пре свега за глумце од којих се у „2 сата квалитетног јурцања“ очекује да четири глумца одиграју двадесетак ликова, „изнесу“ веома обиман текст и пренесу на стотине килограма сценографије.

Публика у Бечеју, и Србији уопште, овај текст углавном зна само кроз класичну, не баш логичну и претерано разумљиву причу из шпијунског Хичкоковог трилера из тридесетих године прошлог века. У театарској верзији у питању је двосатни вортекс у који наш антијунак упада након случајног сусрета са фаталном дамом у бару. Cartoon шпијуни, шкотски брђани, тајна организација са амбицијом светске доминације, аристократе нацисти, тајна полиција, даме из воза, корумпирани локални полицајци, кловнови, мађионичари, водвиљски глумци, сви они заједно су у том ковитлацу потраге за разлогом, смислом, причом, завером. Као што обично бива код Хичкока све се то на крају завршава класичним MacGaffin разрешењем мистерије.

Глумци Позоришта младих Иван Ђурић, Александра Пејић, Игор Грекса и Данило Миловановић су са радзлогом подигли на крају представе публику на ноге, овације су трајале неколико минута. Комбинација ноара, скрубол комедије, водвиља, слепстик филмских вињетица, видео ефеката и ту и тамо наџ-наџ пајтоновских скеч фазона судећи по свему је успела да пронађе пут до сваког у публици, од оних добро баждарених на британски хумор до познавалаца ноар класика и оних којима све то није било потребно да се добро забаве. Има овај текст још могућности за друго или треће читање али за први пут најбоље је само опустити се и уживати у смеху.

Представа ће поново бити изведена 21. фебруара на сцени Позоришта младих у Новом Саду и негде већ у марту или најкасније у априлу поново на нашој бечејској сцени. Ако можемо да судимо по реакцији публике ова представа би требало да потраје дуго времена на редовном репертоару и да још дуго буде играна широм Србије.