Dva sata kvalitetnog „jurcanja“ na pozorišnim daskama i ovacije

Predstava „39 stepenika“ u koprodukciji bečejskog Gradskog pozorišta i Pozorišta mladih iz Novog Sada je postavka još jednog veoma popularnog pozorišnog teksta u režiji Igora Pavlovića. Adaptacija avanturističkog špijunskog romana Džona Bukana o nevoljama dendija Ričarda Haneja koji je Patrik Barlou preradio u skoro vodviljsku komediju je veoma popularna predstava koja je skoro po pravilu test kompetentnosti za režiju ali pre svega za glumce od kojih se u „2 sata kvalitetnog jurcanja“ očekuje da četiri glumca odigraju dvadesetak likova, „iznesu“ veoma obiman tekst i prenesu na stotine kilograma scenografije.

Publika u Bečeju, i Srbiji uopšte, ovaj tekst uglavnom zna samo kroz klasičnu, ne baš logičnu i preterano razumljivu priču iz špijunskog Hičkokovog trilera iz tridesetih godine prošlog veka. U teatarskoj verziji u pitanju je dvosatni vorteks u koji naš antijunak upada nakon slučajnog susreta sa fatalnom damom u baru. Cartoon špijuni, škotski brđani, tajna organizacija sa ambicijom svetske dominacije, aristokrate nacisti, tajna policija, dame iz voza, korumpirani lokalni policajci, klovnovi, mađioničari, vodviljski glumci, svi oni zajedno su u tom kovitlacu potrage za razlogom, smislom, pričom, zaverom. Kao što obično biva kod Hičkoka sve se to na kraju završava klasičnim MacGaffin razrešenjem misterije.

Glumci Pozorišta mladih Ivan Đurić, Aleksandra Pejić, Igor Greksa i Danilo Milovanović su sa radzlogom podigli na kraju predstave publiku na noge, ovacije su trajale nekoliko minuta. Kombinacija noara, skrubol komedije, vodvilja, slepstik filmskih vinjetica, video efekata i tu i tamo nadž-nadž pajtonovskih skeč fazona sudeći po svemu je uspela da pronađe put do svakog u publici, od onih dobro baždarenih na britanski humor do poznavalaca noar klasika i onih kojima sve to nije bilo potrebno da se dobro zabave. Ima ovaj tekst još mogućnosti za drugo ili treće čitanje ali za prvi put najbolje je samo opustiti se i uživati u smehu.

Predstava će ponovo biti izvedena 21. februara na sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu i negde već u martu ili najkasnije u aprilu ponovo na našoj bečejskoj sceni. Ako možemo da sudimo po reakciji publike ova predstava bi trebalo da potraje dugo vremena na redovnom repertoaru i da još dugo bude igrana širom Srbije.