О начинима тестирања на коронавирус

Од 1. јуна промењен је начин тестирања на Сovid 19, тако да се сада свима прво радити серолошко тестирање, односно елиса брзи тест, а ако се покаже да је код некога присутан вирус, онда му се ради PCR тест. Корона вирус је до сада потврђиван искључиво PCR тестовима, који се базирају на анализи бриса носа и ждрела, а сада ће се то чинити брзим тестом, који подразумева анализу венске крви.

Да подсетимо: За доказивање присуства инфекције коронвирусом користе се лабораторијске методе какве се иначе примењују и за друге инфективне агенсе (вирусе и бактерије). Ове методе се могу поделити на: молекуларно генетичке, (PCR) и серолошке (имунолошке). PCR тест има клиничка сензитивност између 70-98% (у зависности од групе пацијената код којих је сензитивност теста процењивана, тј. од фазе инфекције). PCR тестови на нови коронавирус у Србији, раде се искључиво у државним референтним лабораторијама. Серолошким методама детектује се присуство одређених класа имуноглобулина (IgM. IgA, IgG) у крви (тј. серуму) пацијената. Уобичајено, имунохроматографски тестови имају сензитивност од 90 до 99%.Такође, серолошки тестови раде се искључиво у државним лабораторијама.

Поред релативне недоступности тестирања у нашој општини паника о томе зашто се ћути о броју и идентитету заражених је веома раширена.

Већина грађана на друштвеним мрежама и у јавности негодује јер се не објављују имена и подаци о зараженим лицима али су за заштиту права приватности тих лица задужени и државни и здравствени органи али и новинари.

Приликом извештавања новинара посебно је потребно да се у малим срединама обрати пажња и на детаље јер је идентификација у мањим градовима олакшана чак и изношењем неких података из приватног живота који нису само лични подаци. Ма колико то јавност захтевала нико од новинара нема права да објави имена и податке заражених лица.