Bečejski centar Karitas ponovo je počeo sa radom

Kuća u kojoj se nalazi bečejska ispostava humanitarne organizacije Karitas, koja je deo velike svetske humanitarne organizacije nalazi se u ulici Vuka Karadžića broj 21 u Bečeju i deo je zaostavštine koju je bečejski kantor Ištvan Gertner ostavio za potrebe socijalnih programa u gradu. U dogovoru sa predstavnicima katoličke crkvene opštine a na osnovu tada usvojenog Strateškog plana za razvoj socijalnih usluga za opštinu Bečej (2008. godine) doneta je odluka da se tada otvori dnevni centar za psihički/fizički hendikepirane mlađe osobe. Donacijom Karitasa Aosta je te 2008-2009. godine zgrada obnovljena i adaptirana. Izgrađene su rampe za prilaz za bolesnička kolica, velika zajednička prostorija, kancelarija, kuhinja i dve prostorije za radnu okupaciju i kupatilo prilagođeno specifičnim zahtevima korisnika koji koriste pomagala. Zgrada je dobila novu vodovodnu i električnu instalaciju, centralno grejanje na gas. Krov zgrade je u potpunosti obnovljen. Fondacija Csilla von Boeselager je donirala nameštaj i potrebnu opremu. Ovaj centar je dobio i jedno vozilo na raspolaganju za prevoz korisnika.

Dnevni centar je započeo sa radom u oktobru 2009. godine, na Svetski dan mentalnog zdravlja. U dnevnom  centru je tada bilo zaposleno tri saradnika. Lokalna samouprava je tada preuzela  režijske troškove, a Karitas Aosta je finansirala rad saradnika do 2012. godine. Od 2013. dnevni centar je radio dok je trajao projekat nakon toga još jedno vreme su radili samo volonteri da bi negde nakon 2014. godine privremeno prestao sa radom. U prostorijama centra povremeno su radila i druga idruženja kao npr. MNRO i drugi.

Ove godine je subotička ispostava Karitasa dobila na konkursu sredstva u okviru novog  projekta koji je finansiran od strane Karitasa Nemačke i Karitasa Srbije a koji se odnosi na otvaranje dnevnih boravaka za odrasle osobe sa mentalnim poteškoćama. Ovaj projekat je predviđeno da traje 3 godine pa je i lokalni Karitas centar u Bečeju ponovo doveden u funkcionalno stanje, urađene su manje intervencije u prostoru i ponovo je započet rad sa korisnicima. Tim povodom razgovarali smo sa direktorom subotičkog Karitasa Gaborom Ricom i stručnom saradnicom na programu u Bečeju Jasnom Grizer.

Prema rečima direktora Gabora Rica ovaj novi projektni ciklus je odlična prilika da se obnovi rad sa korisnicima u ovom prostoru, da ovaj lep objekat u koji je uloženo puno do sada ne bude prazan i da se aktivnosti odvijaju svakodnevno. On nam je takođe rekao da je ovo i veoma važna socijalna usluga koja će u dogledno vreme biti neophodna bečejskoj opštini jer su svi centri i socijalne ustanove u okruženju koje smeštaju odrasle korisnike sa psihičkim i mentalnim smetnjama limitirani i ne primaju korisnike. Novim programima i zakonom je predviđeno da ovi korisnici u skladu sa svojim mogućnostima i porodičnom situacijom ostanu u svom izvornom socijalnom okruženju što duže i da nastave da žive uz određen oblik asistencije. Dnevni boravci za ovakve korisnike biće veoma važni jer oni na taj način pomažu porodicama da se život u okviru porodice odvija nesmetano a da su pritom njihovi voljeni sigurni i pod određenom vrstom nadzora i da se o njima i njihovoj terapiji brinu stručna lica.

Direktor Gabor Ric je takođe rekao i da on previđa da će biti u mogućnosti, i da je to svakako u planu da se ova usluga i sam centar licencira negde u toku 2019. godine što bi omogućilo da ovo postane stalna socijalna usluga u gradu i da ne zavisi od projektnih ciklusa.

O načinu rada i o korisnicima u bečejskom centru kao i o redovnom dnevnom programu i aktivnostima razgovarali smo sa stručnom saradnicom centra Jasnom Grizer.

• Koja je ciljna grupa korisnika i koliki je kapacitet programa u odnosu na broj korisnika.

Dnevni Centar “Sveti Rok” u Bečeju prima  punoletne osobe sa smetnjama u psihičkom i/ili fizičkom razvoju i ima  program koji je prilagođen njihovim potrebama i mogućnostima. Celokupan rad je osmišljen ili u grupama, ili je individualan, pa čak i  individualizovan, što se određuje prema psiho-fizičkim  sposobnostima korisnika.  Učesnici našeg projekta moraju da imaju najmanje  osamnaest godina.  Trenutno imamo osam korisnika, najmlađi ima 22 godine, a najstariji 67. Sa svima dobro komuniciramo, i oni međusobno, bez obzira na njihove poteškoće, koje se međusobno veoma razlikuju. Centar može da primi ukupno  20 korisnika, i njegov   kapacitet  je prilično  velik u odnosu na potrebe Bečeja i okoline. Atmosfera je veoma prijateljska, naši korisnici su veoma povezani i svi se zajedno osećamo prijatno i prihvaćeno. Naravno, namere su nam da dopremo do što više ljudi koji bi koristili naše usluge.

• Kakva je sradnja sa lokalnim institucijama socijalne zaštite?

Ovaj projekat je počeo da se realizuje u Bečeju u maju ove godine i predviđa saradnju sa lokalnim institucijama šireg spektra, a svakako jedan od prioriteta je sa institucijama socijalne zaštite. S obzirom da je projekat tek počeo i ova saradnja je u začetku, ali su budući planovi da to bude  saradnja na visokom nivou i na obostrano zadovoljstvo.

• Da li postoji saradnja ili se ona planira sa drugim udruženjima građana koji okupljaju korisnike koji su učesnici vašeg programa?

Namera za saradnju  postoji sa svima onima koji su spremni da nam pomognu u realizaciji ovog projekta. Naša vrata su uvek otvorena za sve ljude dobre volje bez obzira da li su u pitanju udruženja ili se radi o pojedincima željnim da ostvare zajedničku saradnju i na bilo koji način pomognu.

• Da li lokalni Centar za socijalni rad usmerava korisnike na ovaj projekat Karitasa?

Iako  “Karitas” u našoj zemlji deluje dugi niz godina, mnogo ljudi ne zna da je to humanitarna organizacija koja kroz svoje projekte pomaže ljudima koji se nalaze na margini ovog društva. Nedavno smo se dogovorili da kontaktiramo Centar za socijalni rad, upoznamo ih sa svojim načelima i načinom rada i predložimo im da nam pomognu da identifikujemo zajedno i da nam pošalju adekvatne korisnike koji mogu biti deo našeg programa i koji bi učestvovali u svakodnevnim aktivnostima našeg Centra.

• Kakav je dnevni raspored rada sa korisnicima, koji program se primenjuje i kakve radionice su zastupljene u vašem centru?

Prijem korisnika je u osam časova, mada se često desi da neki dođu i ranije, jer veoma rado dolaze da se druže i uživaju u zajedničkim trenutcima. Od osam do pola devet  razgovaramo zajedno uz doručak, kafu i čaj, o svakodnevnim životnim temama. Program koji primenjujemo prilagođen je psiho-fizičkim  mogućnostima naših korisnika, tako da u pola devet oni odlaze u t.z.v. ”papirnu radionicu”, koja je deo ovog projekta, a  usmerena je prvenstveno ka intelektualno-emotivnom i umetničkom izražavanju pojedinaca kroz  rad koji organizuje jedan od animatora centra, Eva Berkeš. Kada se radionica završi, uvek sledi izlaganje radova kao potvrda vrednosti truda korisnika, koja njima mnogo znači. Posle ove radionice, sledi užina i osveženje, kao mali predah da bi korisnici što odmorniji i zainteresovaniji nastavili svoje aktivnosti. Za posluženje, kao i celokupan izgled centra brine se naša domaćica centra, Ilona Peter. Još jedan deo našeg projekta predstavlja t.z.v..”drvena radionica”, koju vodi naš animator,  Vilmoš Lener. Na ovim radionicama korisnici oslobađaju svoju maštu, emocije, vežbaju svoju sitnu i krupnu motoriku, opuštaju se i zabavljaju. Trenutno korisnici ovladavaju dekupaž tehnikom na jednostavnijim predmetima. Radovi su zaista prelepi i koristiće nam da se predstavimo u javnosti, na izložbama i manifestacijama.  Pre ručka korisnici imaju i vežbe za fizički razvoj, a nakon ručka uz zvuke gitare imaju slobodno vreme za crtanje, pisanje, igranje društvenih igara.  Svakog dana u četrnaest časova ih ispratimo kući. Pored nabrojanih aktivnosti, imamo i zajedničke aktivnosti u kojima učestvuju svi korisnici, svi animatori, koordinator programa, Čaba Andruško,  i ja, Jasna Grizer, kao stručni saradnik -to je naše dvorište i naša bašta na koju smo svi ponosni.  I metlu, i kosilicu, i motiku i grablje delimo i koristimo bez obzira na ulogu u projektu. To je ono što nas spaja i pokazuje da možemo mnogo toga zajedno, bez obzira na status ili ograničenja. Veoma često organizujemo i zajedničke šetnje i izlete.

• Da li imate dovoljno stručnih lica za rad sa korisnicima?

Na projektu je tačno određen broj zaposlenih u odnosu na broj korisnika,  ali volonteri  i svi ljudi dobrog srca, sa svojim idejama i željom da pomognu, uvek su dobrodošli.

• Da li se planiraju neke aktivnosti koje bi uključivale neki oblik inkluzivnih programa?

Jedna od naših najvećih želja je da povežemo naše korisnike sa drugim grupama ljudi, kako kroz planirana”Otvorena vrata Dnevnog Centra Sveti Rok”, gde će i grupe i pojedinci moći da dođu i da se upoznaju sa našim korisnicima i našim radom, da učestvuju u našim radionicama i da na taj način sruše predrasude i stereotipe koji se vezuju za osobe sa psiho-fizičkim smetnjama.Takođe ćemo se truditi da  kroz razne manifestacije koje se organizuju u opštini Bečej, a i šire, povežemo naše korisnike sa širom društvenom zajednicom.