Бечејски „наутички туризам“

Када у овом тренутку прошетате уз кампове на Тиси утисак је враћање живота, полако се буде кафићи, власници кућица уз обалу су успели спорадично да врате изглед обале у првобитно стање (у горњем делу према степеницама више, доле према шуми мање), појављују се први купачи викендом. За онe који су „домаћи“ на купалишту сва прилика је да ће ту, као и сваке године, затећи регуларну екипу тиских „барби“, оних што већ у мају добију боју од сунца, а и риба је прорадила па може и да се купи од аласа, филетирана, обрађена. Тако је увек на почетку сезоне, проблем је једино што је већ половина јула. Кишно пролеће, па изливање Тисе, па хаос који је за собом оставила Тиса кад се повукла, муљ и смеће, ове године је неуобичајено друго времена потрајало док се обала бар делимично није очистила тако да може сезона да почне. Kао и увек то више можемо да захвалимо личној иницијативи тих „регуларних“ који једва успевају да дочекају да почне уобичајено„тиско време уживања“.

Наравно, свакако није помогло то што комуналне службе нису одреаговале на време (неке уопште) јер било би знатно лакше да се неко сетио за ових последњих педесетак година у општинској управи да додели некој од комуналних служби у граду која располаже машинеријом, а чији је оснивач, посао чишћења обале након плављења, јер није то ретка појава … и који, ето, мора да се обави сваких неколико година, три-четири дана у цугу. Никома до сада није пало на памет да је то мала цена који Бечеј мора да плати за привилегију који овај град има као град који лежи на обали једне од највећих европских река.

Да ли је пројекат „Мала марина“ решење за марину?
У међувремену су деценијама прављени стратешки планови развоја општине, расправљало се о туристичким потенцијалима града, пловним путевима, писали се пројекти за аква паркове, пешчане плаже, планови за путне глисер линије до Пеште, куповали бродови за туристе.

Још увек, као и пре 50 година, дуж обале уз камп насеље смењују оронули чамци и скупи глисери и бродићи, за сада празни углавном и једни и други, заглављени у муљу начичкани прилично густо, чини се да је то једино место у овој држави где су сви исти, свима је ентузијазам за реку већи од могућности, сви покушавају да изманевришу блато, труле даске, опасне у муљ забодене штапове за везивање, смеће које је река нанела. Све одаје утисак општег хаоса али оног који је већ добро уигран.

Како код нас све што се планира у граду послењих деценија мора да има „туристичку“ димензију (као да је „туристички“ чаробна реч јер није довољно да нешто сами за себе урадимо) за решење овог деценијског хаоса ад хок је смишљено најновије решење – плутајућа марина.

Плутајућа марина ће са свим потребним прикључцима бити постављена у воду насупрот оног уклетог простора за плажу, уколико се грађанијош увек сећају тог такође пропалог „туристичког“ подухвата. Све то уместо да се постојећа природна марина прошири уз обалу у шуму, да се очисти и мало уподоби терен (природна хладовина, зеленило), очисти обала и поставе сплавови за прилаз, да се редовно одржава, коси, чисти. На такву лепо уређену, а природну, обалу можда би забасао и неки туриста да кампује, бар један. Помпезно најављен овај плутајући објекат (не нарочито импресивних димензија, са тушевима и тоалетом) је амбициозно намењен „развијању наутичког туризма“ са идејом да бродићи у пролазу који крстаре Тисом ту се укотве и туристи искрцају да обиђу град и да регате које се свако лето организују имају где да пристану. У оваквој ситуацији је и то свакако помак набоље али лето је одавно почело а плутајућа марина се већ неколико месеци „гради“. Иако је најављено отварање још почетком јула (то је био крајњи рок јер су по условима пројекта слични објекти у Чонграду и Ађеу постављени и завршени) ни данас још увек нема никаквих назнака на обали да ће код нас ускоро бити објекат завршен (тачније неме никаквих назнака ни да ће бити започет) . Инвеститор је Општина Бечеј, пројекат је донација из ИПА програма прекограничне сарадње са Мађарском и у таквим пројектима нема „луфта“ за одлагања јер се плаћају пенали за кашњења, или се, једноставно, не исплате средства тј.рефундирају трошкови због непоштовања рокова у уговору. Поставили смо питање општинарима када се планира завршетак и отварање плутајуће марине речено нам је да је померено за крај јула. За ово кашњење одговорност пре свега сноси Општина Бечеј што ће вероватно имати и последице кроз санкције од стране донатора. Дакле, судећи по свему овој али и претходним општинским гарнитурама „туристички“ по-тенцијали нашег града нису приоритет онолико колико се о њима прича. Туризам у Бечеју ће морати да сачека. У међувремену „туристи“ пролазе, не задржавају се, домаћини, староседеоци су заглављени у неочишћеном муљу, купача нема, већина кафића на обали не ради, одустали су, једино је река савршена, мирна, равна, изгледа чиста. Као што рекох, природа узима назад своје.