ВестиДруштвоЕкономија

„Зелени јасени Милешева“: Радионица „За плоднију земљу“

Шта је компостирање, зашто  је оно важно за заштиту животне средине, али и квалитет хране, какве привредне потенцијале оно има и како компостирати, сазнале су полазнице радионице у Дрљану у оквиру пројекта „За плоднију земљу!” од едукаторке Светлане Бошковић, инжењерке хемије.

Компостирање је одговоран, практичан, једноставан и користан начин коришћења биљних остатака после косидбе, резидбе, сакупљања лишћа и других активности у дворишту, башти и домаћинству.

-То је начин добијања квалитетног и бесплатног оплемењивача земљишта, богатог хранљивим материјама, микро и макро елементима, који побољшавају квалитет и структуру земљишта. Уједно, уз компостирање смањујемо количину отпада који се одлаже на депоније и сметлишта, уништавање микроорганизама у земљишту спаљивањем отпада, емисију гасова стаклене баште и честица и непријатних мириса, објаснила је Светлана Бошковић.

Осим теоријског дела, она је показала и како се слажу слојеви различитих материја, што је од великог значаја за добар компост.

Компостирати може свако јер сви правимо отпад у кухињи.

У оквиру пројекта биће припремљено 20 компостера у две величине, од чега је једна половина намењена за домаћинства, а друга половина за установе и јавна места.

Учеснице радионица, које нису само из Дрљана и Милешева, јер заинтересованих за компостирање има и из других места широм општине Бечеј, али и суседног Новог Бечеја, сагласне су око тога да научено са радионице могу, осим у својим домаћинствима, да примене и шире, те да у својим срединама развијају концепт заједничко баштованство. Такође, компостирање може бити и идеја за социјално предузетништво.

Радионица је део пројекта „ЗА плоднију земљу!” неформалне групе Зелени јасени Милешева који финансира Влада Уједињеног Краљевства, а спроводи Траг фондација.

Зашто је важно компостирати?

Органски отпад чини значајан део укупног комуналног отпада. Према неким проценама, органски отпад може чинити од 30 до 50 одсто укупног отпада који се одлаже на депоније. Ове бројке могу значајно варирати у зависности од специфичних локалних околности, као што су степен развијености система рециклаже, обичаји у вези с управљањем отпадом и свесност грађана о правилном одлагању отпада.

Нажалост, многе депоније нису опремљене за ефикасно одвајање и рециклажу органског отпада, па већи део заврши на депонијама, где доприноси емисији метана, што је озбиљан проблем за заштиту животне средине. Такође, велики део тог отпада би могао бити компостиран или коришћен за производњу биогасова, чиме би се смањио негативан утицај на околину.

Такође, у последњих неколико година постоји тренд повећања улагања у инфраструктуру за управљање отпадом, што укључује и системе за селективно сакупљање органског отпада, али напори у овом смислу су још увек у фази развоја у многим деловима Западног Балкана.