Други талас можда већ у јулу, августу …

На почетку је све изгледало као постапокалиптична серија у којој смо се одједном сви нашли као статисти, прошли смо у првих месец дана све фазе од почетног одбијања, шока, преко панике и беса до досаде и коначно прихватање стања и привикавања. Полако смо сви почели чак да прихватамо и чињеницу да ће социјални и друштвени живот морати убудуће да се озбиљније промени ако желимо да преживимо ову али можда и неку наредну пандемију. А онда је уследило нагло попуштање свих мера које свакако није било условљено јењавањем заразе (на глобалу различита подручја су пролазила кроз циклус епидемије у различито време, у Јужној Америци нпр. сада је тек у почетној експанзији, у Британији на врхунцу) попуштање је било више условљено нестрпљењем, економијом, социјалном тензијом. Ако изузмемо земље које су имале релаксиранији приступ пандемији са идејом стварања колективног имунитета већина држава се одлучила да после два месеца полако укине све драстичније мере које су одржавале социјалне интеракције на дистанци. Већина стручњака који су заговарали мере социјалног дистанцирања слажу се у процени да је све то мало исхитрено, али то није спречило људе да се максималном брзином врате на уобичајен начин живота. Улице су опет пуне људи, у фирмама се ради потпуно нормално, све мере заштите су скинуте и опрез је скоро у потпуности попустио. Најаве стручњака да ће неминовно бити неког следећег таласа пандемије у септембру или на зиму изгледа није баш много потресла људе, септембар је далеко, лето ће, ваљда, да поубија вирусе. А онда је ових дана кренула да се по медијима врти процена стручњака да је веома могуће да већ у следећих месец, два имамо тај „други талас“ и да у септембру буде чак и трећи.

„Овај вирус би могао да се развије у још један ендемски вирус у нашим друштвима. Можда никада неће нестати“, рекао је Мајк Рајан, директор Здравственог програма за хитне случајеве Светске здравствене организације (СЗО) на конференцији за штампу.

Трка са временом када је у питању евентулан проналазак вакцине је почела од првог дана пандемије али су за производњу и евентуалну масовнију вакцинацију потребне године истраживања и тестирања. Ниједна вакцина до сада није пуштена у оптицај без неколико година озбиљне провере. Плус у данашње време са веома агресивним антиваксерским покретима где већина држава у свету није у стању да озбиљно изађе на крај са ширењем лажних вести, теорија завере, антинаучне пропаганде у „медијима“ и на друштвеним мрежама може да се претпостави који степен дисциплине у вакцинацији би било могуће спровести да се вирус потпуно искорени чак и кад вакцина крене у употребу.

Када је Србија у питању поново је полако почео да се подиже број заражених, сада по школама и вртићима. Да ли је у питању почетак другог таласа или ћемо морати да научимо да константно убудуће живимо са пандемијом која не престаје. Свет је данас исувише повезан, интегрисан да би пандемија била на било који начин локализована и ако се узме у обзир различито време циклуса развијања епидемије у различитим земљама лако се може закључити да паузе неће ни бити. Ако буде потребно да се ванредно стање са “затварањем” понови неће то више ићи тако лако, посебно ако се у међувремену изрелаксира прича, поред тога све је више стручњака који тврде да је са здравствене тачке гледишта затварање и социјално дистанцирање погубније од вируса.

„Други талас“ није утврђен појам – каже Кристијан Линдмајер, портпарол СЗО у свом писаном одговору на упит Дојче велеа. – Тај појам се односи (само) на нова избијања заразе, која долазе након што је број заражених почео да опада. Исто важи и за ‘трећи‘ талас. Ако болест у земљама траје на ниском нивоу, и ако нема довољно капацитета за истраживање и идентификацију жаришта, онда постоји опасност да ће болест поново избити.

Када је у питању реакција државе Србије и на први талас можемо слободно да тврдимо да је та „надградња“ у виду неког већег истраживања или “корак испред” предвиђања где би могло да се појави следеће жариште изостала, што значи да је наш здравствени систем углавном реаговао на ситуацију када се она већ догоди. За сада се још нема говора о неким конкретнијм плановима за тај “неизбежни” други талас, о трећем да не говоримо, дакле, кад/ако се десивраћамо се опет у ону поменуту дистопијску серију са почетка и крећемо поново од одбијања, шоке, панике… Додуше, руку на срце, ни мало организованије државе од Србије немају неки паметнији план за следећи талас осим евентуалне трке за израду вакцине.