Gimnazija domaćin ovogodišnje Svetosavske akademije
Ovogodišnja škola domaćin Svetosavske akademije za sve bečejske srednje škole bila je bečejska Gimnazija. Velikom priredbom u sali Gradskog pozorišta Gimnazija je osim obeležavanja školske slave započela i program ovogodišnjeg obeležavanja jubileja ove škole: 95 godina od osnivanja.
Na samom početku Svetosavske akademije, nakon intoniranja himne Svetom Savi, direktor škole Miodrag Basarić je govorio o značaju Svetog Save u kontekstu srpskog obrazovanja kroz istoriju i savremenog obrazovnog sistema, govorio je o njegovom životu i o vrednostima svetosavlja za srpski narod uopšte.
„Zidovi nisu samo redovi cigala naslagani jedni na druge koji se mogu probiti jakom mehaničkom silom. Mi prosvetari pred sobim često imamo neuporedivo čvršće zidove. Ti zidovi nisu fizički već su mentalne prirode, oni se ne nalaze samo u glavama naših učenika, njihovih roditelja, ljudi iz administracije katkad i dobrog dela društva već i u nama samima. U te zidove su položene različite naše predrasude i pristrasnosti nedovoljno znanje, neuko oslanjanje na tradiciju i strah od novog sve ono što nam otežava put do istine a samim tim i do napretka. Međutim naša je dužnost da razmišljamo „izvan kutije“, mimo ustaljenih obrazaca i utrtih staza. Sa one strane zida je čitav jedan svet koji nam ostaje neotkriven dok samodovoljno i samozadovoljno ostajemo u zadatom. Neistraženim stazama nekade se hrabro uputio i Sveti Sava šireći snagu učene reči i kosmopolitskog svetonazora. Mi odlučno biramo da te vrednosti položimo u temelje naše Gimnazije kako bi smo srušili mnoge zidove, zidove tradicionalne učionice, zidove među ljudima i narodima, zidove u našim glavama, istražujemo, putujemo, povezujemo se.Tim putem krenuli su prvi učenici bečejske Gimnazije i njihovi profesori 1925. godine kada su došavši sa bogosluženja u novoizgrađenu zgradu škole i seli u svoje klupe.“ rekao je u svom govoru direktor Basarić
Nakon direktora škole prisutnim učenicima, roditeljima i prosvetnim radnicima u Sali obratila se i podpredsednica Opštine Bečej Dalila Dujaković koja je govorila o značaju koji lokalna samouprava pridaje obrazovanju jer, prema njenim rečima, iz godine u godinu ulaže značajna sredstva i napore da bi se što više poboljšali uslovi za rad u svim obrazovnim ustanovama i tako se unapredio celokupni obrazovni sistem u opštini Bečej. Ona je govorila i o sredstvima koje opština i direktno ulaže u obrazovanje pojednaca u Bečeju kroz stipnediranje studenata, kroz nagrade đacima za uspehe na takmičenjima i druga dostignuća.
Nakon uvodnih govora učenici Gimnazije su priredili veoma konceptualno zanimljiv program posvećen akademskom obrazovanju. Gimnazija je obrazovna ustanova koja u svojoj osnovi rada ima klasično obrazovanje koje je civilizacijsko nasleđe pa su učenici na svoj način pokazali kako oni to shvataju uzimajući u obzir i savremene koncepte usvajanja znanja. Za ovu akademiju pripremili su nekoliko inscenacija od kojih je naupečatljivija bila „oživljavanje“ slike „Atinska škola“ renesansnog slikara Rafaela Santija koja je najbolja ilustracija vrednosti akademizma. Na slici su prikazani Aristotel, Platon, Diogen, Pitagora, Euklid, Ptolomej … svi oni okruženi su studentima prikazani kako šire znanje. Rafaelu je tada pošlo za rukom da jednom slikom objedini najveće umove antičke Grčke koji su živeli i stvarali u različito doba i na različitim mestima. To je kroz ovaj mali igrokaz bio cilj i bečejskih gimnazijalaca.
U zabavnom delu Akademije učestvovali su i članovi folklornog ansambla „Đido“ koji su istovremeno i učenici škole, članice kluba Maks Dens, gimnazijski školski hor i dr. Dodeljene su i nagrade najuspešnijim učenicima osnovnih i srednjih škola na likovnim i literarnim konkursima. Završni govor održala je predsednica školskog parlamenta Kristina Pap.
Nakon akademije u holu Gimnazije otvorena je i izložba fotografija i artefakta pod nazivom „Naš put“ koja je ilustrovali razvojni put Gimnazije od njenog osnivanja.
