Гола истина или обучена лаж?

Већина људи данас тврди да може било шта да поднесе, чак и оно што не би желели да чују.
Да ли је то заиста истина?
Узмимо две дефиниције белих лажи, које гласе овако;
„Друштвено прихватљива прећуткивања која се користи када неког не желимо да повредимо.“
„Прикривање истине.“
Сада спојимо ове две дефиниције у једну.
Дакле, то јесте прикривање истине, које у суштини не би требало да имају велике последице.
Зашто кажем ‚не би требало‘?
Сви су те безазлене лажи користили, и то више пута у животу, па чак и ја.
Ипак, кога заправо лажете, када користите беле лажи?
Овај пут, рећи ћу голу истину.
У већини случајева, не желите да повредите себе, и штитите себе, а не друге.
Узмимо један пример белих лажи.
– Нешто је искрсло у последњем тренутку, ипак нећемо моћи да се видимо данас.-
Дефинитивно, нешто неочекивано може да искрсне, и не мора да буде лаж, само што ћемо то сада гледати као да јесте.
Тада би значење ове реченице било следеће:
– Немам воље да се видим са тобом данас.
Кога смо заштитили тиме?
Себе.
Овом лажи извукли смо себе из једне непријатне ситуације.
Да, подсвесно тешите себе да сте неког тиме заштитили. Не кажем да у неким ситуацијама заиста неку другу особу штитите, али у ретким случајевима.
С разлогом сам назвала лаж и истину овако.
Кад зими обучете јакну, буде топло и угодно, док би се ‚голи‘ смрзли.
Колико год човек говори за себе да је чврст, несаломљив, ипак је рањив.
Никог не можете заштити од туге, бола, разочарења. То је просто живот.
Свако је у неком моменту рањив.
Ма колико лепо звучи нека лаж била она безазлена или не, ипак је боље говорити голу истину.
На тај начин ћемо сви бити јачи, кад се навикнемо на хладноћу.