Градски музеј Бечеј: Дистрикт II
Градски музеј у Бечеју основан је 1953. године и тада почиње да се развија један посебан вид културне делатности који пре свега подразумева скупљање и чување целокупног културног наслеђа наше средине као посебне административне јединице, али и као дела једног већег региона чији је Бечеј неодвојиви део. Од скромне куће, на самом почетку, која је пре личила на галерију него на музеј, временом је прерастао у прави завичајни музеј комплексног типа који покрива све области људског деловања. Сходно томе, прошле године, у светлу јубилеја (70 година постојања), започели смо једну нову делатност наше установе. У питању је покретање Зборника, односно годишњег часописа Градског музеја Бечеј. Обзиром да се данашњи Бечеј почео развијати као трговиште тек од друге половине XVIII века, након формирања Потиског крунског Дистрикта, било је логично да зборник назовемо Дистрикт. На тај начин желели смо да наговестимо једно ново поглавље у раду наше установе.
Часопис Дистрикт је осмишљен да представља сталну едицију у којој ће се објављивати резултати делатности музејских радника и њихов научно-истраживачки и стручни рад. У овом другом броју публиковани су радови који се тичу нумизматике, историје, историје уметности, конзервације, прикази књига и изложби. Укупно је обрађено 14 стручних текстова у 6 категорија.
Као уредник, желим да се захвалим свим ауторима, који су послали своје радове и учинили извесним излажење и другог броја.
Од радника музеја ту су Радослав Михаиловић, виши кустос историчар уметности, затим Рашко Рамадански, кустос археолог и моја маленкост као виши кустос историчар. Остали аутори су наши локални стручњаци и истраживачи, Снежана Илић, Недељко Стојковић, Драгиша Славић и Владимир Ђатков. Посебно желим да истакнем сарадњу са колегама из других установа културе, и да се захвалим Мирјани Лакић из Музеја Војводине у Новом Саду, Ивани Арађан из Народног музеја у Зрењанину, Анђелки Антонијевић из Атељеа за конзервацију и рестаурацију НИТ из Ариља, Милици Шутић из Музеја Ваздухопловства и Марији Ристић са Филозофског факултета у Београду.
Такође, захвалност дугујемо и Министарству културе Републике Србије, које је и прошле године препознало значај овог пројекта за развој историографије и подржало нас на конкурсу са средствима у износу од 300 000,00 динара. Што се тиче техничког дела израде зборника, морам споменути Јелену Јанковић Ћук, која је урадила дизајн и припрему за штампу, Весну Воин, као лектора часописа, Софију Јовановић која је направила одличне фотографије и Акоша Тојзана, који је превео резимее радова на енглески језик. И у другом броју, рецензије се прихватио Зоран Вељановић, архивски саветник, кустос историчар и заменик директора Музеја Војводине. Могу слободно да најавим, да смо за наредни, трећи број успели да ангажујемо још једног рецензента, и да ћемо након публиковања трећег броја поднети захтев Народној библиотеци Србије за добијање научне категоризације.
Лично сматрам да су текстови у овом броју Дистрикта садржајнији од првог, по броју страна је обимнији, док је матрица и техничко решење остало непромењено. Наш циљ је да истрајемо у публиковању овог часописа, са надом да ће временом Дистрикт постати препознатљив по свом квалитету и континуитету.
Немања Карапанџић