Градски музеј Бечеј: Изложба о бечејској тврђави
У Градском музеју у Бечеју је на самом почетку овог месеца отворена веома атрактивна и поучна изложба о бечејској тврђави. Предвиђено је да ова изложба буде за ово лето нека врста мале сталне поставке, да буде изложена у малој сали до краја лета кад почиње нови серијал, онај јесењи. Ово је и идеална тема да се током лета када је највећи промет и туриста, путника, оних који су у пролазу или у посети нашем граду покаже један веома важан део историје овог подручја на прилично атрактиван начин. Баш због тога, како аутор кустос-археолог Градског музеја Рашко Рамадански каже, ова изложба није „оптерећена“ са превише археолошких налаза или докумената са ископавања која су вршена пре две године него је идеја била „да се на један шарен, живописан и пре свега мешовит приступ бечејској тврђави открију посетиоцима просторни и хронолошки оквири овог изузетног знамења“.
Бечејска тврђава се изворно налазила на спруду реке Тисе са банатске стране обале. Настанак овог утврђења у 14. веку везује се пре свега за стратешки важно место на путу који је повезивао Бачку, западне територије Угарске са Трансилванијом и доњим Дунавом. Током векова ова тврђава мењала је господаре и њоме су управљали угарски краљеви, крсташки редови, српски деспоти и турски султани што само сведочи о томе колико су ово место и та грађевина били важни. На самом крају 17. и почетком 18. века она је уништена. Евлија Челебија је средином 17. века у свом запису о овој тврђави написао да „град“ има диздара и 40 чланова градске посаде, тржног надзорника, сердара јегарских јаничара и повереника за царину као и баждара и повереника за харач.
На отварању ове веома атрактивне изложбе говорили су, поред аутора изложбе Рашка Рамаданског, и кустос-историчар Немања Карапанџић и историчар Роланд Шурањи.
На самом почетку свог обраћања Рашко Рамадански је рекао да је основни циљ реализације ове изложбе пре свега приближавање овог историјски значајног здања најширој публици, јавности али и стручној јавности целокупног контекста у ком је тврђава вековима опстајала и како је изгледала. Он је напоменуо и да концепт изложбе није да се представе археолошка истраживања која су вршена на остацима тврђаве у последњих неколико година него да се изложи мултимедијална прича о самом историјском здању.
„Бечејска тврђава је и нека врста идентитетског компаса и овде нема места неком својатању јер она је неоспорно и дан данас у Банату и део је новобечејског корпуса али са друге стране је истовремено демографски и део старобечејске приче у Бачкој. Колико је банатска толико је и бачка, колико је мађарска толико је и српска, колико је хришћанска толико она има и један снажан исламски, муслимански слој. Она је прича о људској комуникацији на реци Тиси, јер реке су одувек биле коридори комуникације. Бечејска тврђава као један утврђени „град“ који се налазио на реци управо је срж једне такве приче о заједништву. Идеја ове изложбе није била да се посетиоци оптерете неким сувишним датумима, историјским чињеницама али је онај важан пресек свакако ту заступљен. На изложби јесу присутни и археолошки налази и то углавном у том рестаурираном облику и напомињем да то нису они предмети који су пронађени на ископавањима него су, и то је лепа сарадња са грађанима коју ми имамо, у питању донације људи који су били на било који начин у додиру са бечејском тврђавом. Овом приликом смо први пут приказали и дигиталну реконструкцију бечејске тврђаве онако како је она заиста изгледала. Овај приказ тврђаве рађен је доследно према свим тлоцртима и ситуационим анализама, плановима, историјским описима. Овде пре свега мислим на опис славног Евлије Челебије. Макета тврђаве је урађена у 3d штампи и тај модел тврђаве је сам по себи једна веома захвална иновација у музеолошком смислу.“– рекао је Рашко Рамадански.
Немања Карапанџић, кустос-историчар је на крају отварања најавио за јесен нови серијал изложби као и покретање Зборника музеја под називом „Дистрикт“ који је подржало и Министарство културе.