Ninoslav Trajković: Jugićem kroz Stari kontinent

Naš poznati bečejski/svetski putnik Ninoslav Trajković pre nedelju dana vratio se iz još jedne svetske avanture…

Opet Jugo?

To je najčešće pitanje koje mi postavljaju. Zašto baš Jugo? Zašto ne Stojadin, zasto ne Golf dvojka a počeli su i sa pitanjima zašto ne neki novi auto, bila bi dobra reklama za njih itd… Prilikom pripreme prvog putovanja imao sam od voznog parka samo Jugića i samim tim je bio najbolja i, naravno, jedina opcija. Kako mi se, pored svih komentara, Jugić pokazao pouzdanim odlučio sam da zajedničkim snagama nastavimo da ispisujemo istoriju.

Jesi li napravio pauzu dok je trajala korona?

Ako kažem da jesam, slagaću vas ali i ako kažem da nisam, opet ću vas slagati. Jesam po pitanju osvajanja sveta ali nisam po pitanju putovanja i upoznavanja svoje zemlje Srbije. Prvo sam mesec dana putovao Jugićem po Srbiji a posle sam imao saradnju sa SAT-om i Dačijom pa sam detaljnije posećivao prvo domaća jezera a posle i tvrđave koje su unutar naših granica.

Koje su destinacija i šta je ideja bila za ovo putovanje?

Na putovanje po Evropi sam se odlučio kako bih osvojio najjužniju, najzapadniju i najseverniju tačku kontinentalne Evrope i naravno da što više država posetim u jednom krugu. Prešao sam 19.300 km u Jugiću za dva meseca putovanja po domaćem kontinentu i posetio 24 zemlje, to ni jedan drugi kontinent nema da ponudi.

Koja je razlika u odnosu na prethodna putovanja, da li si išao sam ili si ima saputnike?

Razlika je ogromna. Za ovo putovanje sam se minimalno pripremao kako bih bar neki izazov imao. Krenuo sam sa profesionalnom fotografkinjom kako bih imao što bolji materijal sa putovanja ali se ona na žalost vratila kući nakon dve nedelje zbog zdrastvenih problema. Koliko god zvučalo interesantno, avantura na ovaj način nije ni malo laka i naivna.

Koliko misliš da je važno da mladi ljude „vide sveta“, da sebi barem jednom u životu priušte takvu avanturu?

Smatram da je to za svaku mladu osobu obavezno. Šta mislite zašto se škole bore za svoje đake da ih vode na eskurzije. Menjanje mesta, upoznavanje druge kulture, drugih običaja i ljudi je neprocenjivo. Sam izlazak iz zone komfora na svaki mogući nacin pozitivno deluje na mladu osobu.

Koliko je logistika važna, poznanstva, neki kontakti kada si na putu?

Ovo je jedna od važnijih stavki prilikom organizovanja putovanja. Nema niko bolje informacije da vam pruži nego neko ko se nalazi već na vašoj planiranoj ruti. Ljudi vole da prate nesvakidašnje stvari, pogotovo putovanja pa tako uvek neko ko ih voli a nalazi se na mom putu sazna na ovaj ili onaj način za mene i mog Jugića i ponudi da popijemo kafu, da se fotka sa Jugićem ili ponudi krevet da prespavam i tako dalje. Lepo je podsetiti se svog jezika ukoliko me ugosti čovek sa naših prostora ili se samo odmoriti na trosedu uz priču o putovanjima gde uglavnom slušalac postavi hiljadu pitanja. Najviše su mi se naši ljudi iz Nemačke javljali i nudili mi smeštaj, tuširanje i klopu, sve samo da se upoznamo ali baš sam Nemačku na ovom putovanju, najmanje posetio. Biću iskren, da nisam imao prijatelje koji su me ugostili u Norveškoj verovatno ne bih imao novčanih sredstava da se vratim skroz do kuće. Ovu informaciju ne znaju ni oni ali eto, ima i te prednosti.

Koliko je skupo takvo putovanje, ili eventualno jeftinije od standardnih?

Putovanje po Evropi me je koštalo skoro kao putovanje do Mongolije i Afrike zajedno. Nakon ovog putovanja mi je mnogo jasnije zašto svi avanturisti najčešće putuju na Azijske destinacije. Evropa je po meni najlakša za putovanje ali zato i najskuplja.

Da li imaš vremena i mogućnosti da se negde zadržiš duže da sebi omogućiš da bolje upoznaš neka mesta?

Na žalost, jako retko. Takav mi je vid putovanja da jednostavno imam svoj zamišljeni rok, svoje ciljeve, ograničena finansijska sredstva i gledam da se u to maksimalno uklopim. Ako se i nekad zadržim, to znači da moram kasnije neko mesto da preskočim pa je uvek neko vaganje u mojoj glavi da li jedan grad vredi više od drugog itd.

Imaš li neku lepu ili ružnu priču, neku zanimljivu anegdotu sa ovog putovanja, ili neki zanimljivi susret koji misliš da je highlight ovog putovanja?

Inače ne volim da pričam o lošim stvarima, a to me uvek pitaju, pa ću sada izdvojiti jednu anegdotu u kojoj ćete videti moj najveći problem, ako se tako i može nazvati. Naime, putovao sam po zapadnoj Evropi, delu Evrope koji je zaista razvijeniji i kulturniji. E baš u jednoj od najrazvijenijih evropskih država, Norveškoj, sam imao mali incident koji hvala Bogu nije prerastao u fizički obračun. Prilikom odlaska na Troltundu, jedan od najlepših vidikovaca Norveške, dok sam se vozio u Jugiću skoz gore jedan čovek, 50-tak godina starosti, mi je presekao put tako što je laganim hodom prešao ulicu van pešačkog prelaza. Nisam vozio brzo pa sam uspeo da se zaustavim na metar od njega i iz auta sam ga na engleskom zapitao samo da li je normalan. Okrenuo se i počeo je nešto na Norveškom dobacivati. U tom momentu zastavljaju se dva bajkera iz suprotnog pravca koji su sve videli i staju meni na stranu. Stariji čovek je samo nastavio svojim putem uz neko mrmljanje. Nastavio sam put pravdajući čoveka da možda nije sav svoj. Do parkinga za vidikovac imao sam 20-tak minuta veoma strme vožnje. Plan je bio da prespavam u autu, na parkingu, i ujutru započnem osmočasovnu šetnju do vidikovca i nazad. Smestio sam Jugića u sam ćošak parkinga i raširio vreću za spavanje. Odjednom, neko divljačkom vožnjom staje iza Jugića i izlazi iz auta. Onaj čovek od malo pre što mi je izleteo pred auto se popeo skroz gore za mnom i počeo fotkati auto i obavljati telefonske razgovore. Nisam razumeo o čemu je pričao jer ne znam Norveški ali sam zaključio da je neki kol centar pozivao i nekog je na kraju i dobio. Zadržao se dvadesetak minuta tu, obavljajući pozive i fotkajući moje tablice, bilo je malo neprijatno jer sam se ja nalazio ispred auta a on se nije trudio ni malo da bude pristojan. Potrudio sam se maksimalno da ne obraćam pažnju na čoveka. Prilikom odlaska dobacio je da će doći policija i da meni kao turisti je mesto u svojoj zemlji. Rekavši to, zaškripao je gumama svog auta i nikad ga više nisam video. Naravno, verovatno je i policija shvatila da je čoveku, najblaže rečeno, dosadno u životu pa je zanemarila poziv jer me niko nije budio te noći u autu na tom parkingu. I ovo je najgora stvar koja mi se desila na putovanju od dva meseca po Evropi onda možete samo zamisliti kako sam uživao u putovanju.

Šta i gde dalje …

Posetio sam sad već četiri kontinenta sa Jugićem – Evropu, Aziju, Australiju i Afriku, ostaju mi dve Amerike za sledeću godinu i odlazim u penziju što se putovanja Jugićem tiče. Sledeće godine će biti moje poslednje putovanje Jugićem gde ću posetiti i Severnu Ameriku i Južnu Ameriku. Ova avantura će biti najveća od svih i trajaće gotovo šest meseci. Tako da završavam u velikom stilu.