Градски музеј Бечеј: од 16. јула изложба „Народно градитељство Мађара у средњем Банату“

Изложбом под називом „Народно градитељство Мађара у средњем Банату“, аутора Бранислава Милића – етнолога Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, представљена је мађарска национална заједница, која је попут других мањинских заједница у Војводини успела да сачува свој национални идентитет, негујући сопствени језик, фолклор и народну традицију.

Док је на пољу духовне културе тај идентитет задржао препознатљивост и изворност, у материјалној култури, нарочито у области становања евидентни су међусобни утицаји Мађара и словенских народа, пре свих Срба, као последица културних додира, до којих је засигурно долазило током дугог заједничког историјског присуства, како на територији данашње Војводине, тако и на појединим областима територије данашње Мађарске, мислећи при том пре свих на Велику равницу Алфелд. Готово идентични географско-климатски и други услови на поменутим просторима имали су утицаја на културу становања, изражену кроз сличан начин градње кућа и избор материјала од којих су грађене, али је пресудан утицај на формирање универзалног, традиционалног панонског типа куће имала власт, користећи пре свега искуства градитељске праксе аутохтоних, претходно поменутих народа.

Приказом градитељског фонда Мађара у регији Средњег Баната, стручна и шира јавност, а посебно школска омладина имаће прилику да се упознају са вредностима градитељског наслеђа које још увек постоји у селима у којима живи мађарска национална мањина, а пратећи каталог представља документарну забелешку о стању тог наслеђа крајем друге декаде XXI века. Упознавањем и са другим моментима из историје ове националне заједнице, више ћемо уважавати и поштовати не само њене културно-историјске вредности већ и читав мађарски народ, што заправо и јесте порука оваквих програма.

Садржај изложбе прати штампани каталог на српском и мађарском језику и макете пет кућа и једне окућнице са градитељским одликама, карактеристичних за Мађаре у средњем Банату. Макете су израдили ученици треће године средње Електро техничке школе „Никола Тесла“ Зрењанин

Аутор изложбе Бранислав Милић по занимању је дипл. етнолог, а запослен је од 2004. године у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин као Виши конзерватор-истраживач. Поред редовних послова на истраживању, евидентирању, проучавању, валоризацији и ревизији народног градитељства, индустртијског, техничког, а посебно хидротехничког наслеђа на подручју средњег Баната, изузетно је активан на презентацији истих. Аутор је бројних изложби и каталога, излажући у земљи и иностранству.

Реализацију програма омогућили су: Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Зрењанин.

Изложба је постављена у салону Градског музеја у Бечеју.

“Ова изложба има за тему градитељство у Банату али се може направити и јасна аналогија са овдашњим нашим Бачким градитељским и културним наслеђем. Арихтектонско и градитељско наслеђе и култура уопште на овим нашим просторима је скоро иста или слична за све националне заједнице у овом делу Војводине. Ова изложба покрива период од средине 18. века, након потписивања Пожаревачког мира када су се усталиле границе на Сави и Дунаву, између Аустријског царства и Османске империје, Банат је до тада био под Турцима. Након тога полаку крећу та планска насељавања различитих народа на том простору, између осталог и Мађара. Изложба прати градитељски период на том подручју све до почетка 20. века и то углавном кроз форму руралне архитектуре, села и салаше, објекте које користе земљорадници, занатлије. Ова изложба не покрива градове, палате и сл. На изложби су изложена 33 паноа са информацијама, фотографијама и 6 макета које су израдили ученици средње школе „Николе Тесла“ из Зрењанина. Свака макета приказује другачији тип насеобина и кућа које су се градиле у том периоду. Изложба покрива ту специфичну врсту градитељства, тршчаре, земунице полуземунице, салашких кућа са гонговима, са паорским пећима, ђермом, украшене специфичним симболима сунца и цветних мотива. Изложба није великог обима али сваком посетиоцу може да приближи на неки начин како су људи живели у том времену.

Ова изложба без обзрира што се ради о Банату јесте веома атрактивна и за сам Бечеј који је мултинационална средина, посебно за наше суграђане који припадају овој националној заједници. На овој изложби посетиоци ће имати могућности да још нешто науче о културним утицајима мађарске нације на овом подручју али и на подручју целог Потисја. Кроз ову изложбу добиће јасну слику колико је велик утицај Мађара био и остао за стварање ове наше модерне Војводине какву је ми данас имамо. Аутор је кроз архитектонско наслеђе успео да провуче и ту причу о неговању и доброг суживота различитих нација на овом подручју, о толеранцији што је суштина заједничког живота у Војводини. Ово градитељско наслеђе због културних утицаја које су сви ти народи имали једни на друге није само ограничено на мађарску националну заједницу, све те елементе архитектуре из периода који покрива ова изложба можемо да видимо и у архитектури и градитељству код других народа овде у Војводини. Сви ти утицаји су испреплетани, ту се много тога узимало, позајмљивало, копирало. То је то огромно богатство Војводине.

Ми смо отварање ове веома атрактивне изложбе у нашем Музеју, на жалост мало другачије замислили али то није могло да се у овим условима реализује. Замислили само да направимо веома ефектан догађај са мађарском музиком и са кулинарском специјалитетима. Ипак отворили смо је за грађанство, оставили смо да људи могу да је погледају, наравно придржавајући се свих мера заштите и боравка у затвореном јавном простору. Од ове недеље уводимо и двократно радно време да би омогућили нашим суграђанима да виде изложбу а да се истовремено не стварају гужве, да грађани имају довљно времена да све погледају, прочитају.“ рекао нам је кустос историчар Градског музеја Немања Карапанџић