Јавно-приватно партнерства и партиципација јавности

Општини Бечеј одржано је представљање пројекта и округли сто под називом „Унапређење дијалога између организација цивилног друштва и јавних власти код пројеката јавно-приватног партнерства на локалном нивоу“. Представници Београдске отворене школе су у сарадњи са Институтом за територијални и економски развој уз подршку Делегације ЕУ у Србији су представили овом приликом и мониторинг извештај о степену укључености цивилних организација како у процес доношења одлука конкретно у пројектима јавноприватног партнерства тако и уопште о укључености цивилног сектора у доношење одлука у локалној заједници. Овај мониторинг Београдска отворена школа и партнери на пројекту радили су у три општине и то у Бечеју, Пландишту и Тополи.

 Општина Бечеј према овом извештају за сада има три пројекта ЈПП који су у току и то су димничарске услуге (од 2018. године) јавна расвета (од 2019. године) и услуге дератизације, дезинфекције и дезинсекције.  За  димничарске  услуге  и  ДДД  услуге  општи-  на Бечеј није имала капацитета, људства или инфраструктуре да организује посебно јавно предузеће или да повери те послове већ неком постојећем за обављање тих послова па је модел ЈПП био решење. Исто је донекле важило и када је расвета у питању. У мониторингу стоји да сва три пута када је локална власт донела одлуке о успостављању ЈПП нису консултовани ни јавност ни цивилне организације, консултовани су јавна предузећа, представници разлих служби из општинске управе. Јавност је преко медија обавештавана о процесу али без спровођења јавне расправе или анкетирања грађана или цивилних организација.

У овом Извештају такође стоји и да је развијеност самог цивилног сектора у Општини Бечеј донекле лоша али да у пракси је прилично добра сарадња цивилног и јавног сектора. Као добар пример сарадње локалне управе и цивилне организације а у циљу увођења грађана   у процес доношења одлуке представници Београдске отворене школе навели су сарадњу БУМ-а и локалне самоуправе у оквиру акције „Буџет по мери грађана“, у процесу партиципативног буџетирања.

Цивилне организације из Бечеја које су учествовале, тј. које су испуниле упитнике у оквиру овог мониторинга биле су БУМ и Бечејски едукативни центар. Истраживање је обухватило и рад других цивилних организација као што су КУД „Ђидо“, УГ „Образовни импулс“, УК „Пицодер“, МКУД „Петефи Шандор“.

Општина Бечеј је у оквиру овог пројекта и округлог стола на скупу у општини добила и препоруке на који начин је неопходно  да се редовно ради Локални антикорупцијски план и да се редовно извештава о имплементацији истог јер су и јавне набавке део јавно- приватног партнерства.

Оно што не пада само на одговорност локалне самоуправе је свакако законска регулатива која ће морати да регулише прецизније односе цивилног и јавног сектора, тачније да успостави на државном нивоу обавезе власти да транспарентније доносе одлуке, да укључују јавност, грађане и цивилни сектор у доношење одлука које су од јавног значаја. За сада не постоји таква законска ре- гулатива која обавезује дијалог између власти из организација цивилног друштва али док се то не деси предлог организатора овог дијалога је да се та област уреди локалним јавним актима.

Поред недостатка законских решења у овом сегменту дијалога власти и цивилног сектора  разлози који би могли бити пресудни   за то што организације цивилног друштва не учествују превише у процесима доношења овако важних одлуке које се доносе на нивоу локалне самоуправе је осим непознавање читавог процеса ЈПП (јер је то донекле новина) вероватно и недостатак кадровских капацитета у тим организацијама. Организације цивилног друштва неретко су у локалним срединама усмерене на окупљање чланства у складу са неким личним интересовањима културним или чак „хобистичким“ или су основана ради афирмације и заштите не- ких заједничких интереса (као што су организације особа са инвалидитетом и сл.), ретко су у локалним заједницама у питању организације које имају капацитета да улазе у сферу јавних служби, законских регулатива. Таквим „темама“ и пословима чешће се баве веће организације у градовима, кровне организације и сл. За локалне организације са лимитираним кадровским капацитетима и ресурсима „улажење“ у ову сферу, па самим тим и степен утицаја на доношење одлука у оквиру локалне заједнице, је још увек углавном ван домашаја.

Поред тога тај кадровски потенцијал цивилних организација, па и сама функција цивилног сектора у Србији, је у последњих десетак година перманентно и намерно обесмишљавана од стране власти оснивањем тзв ГОНГО организација основаних „наменски“ од стране јавног сектора за потребе покривања делатности које не могу да се раде директно са позиције власти.

Уступање неких веома важних јавних услуга и послова кроз систем јавно-приватог партнерства је још један сегмент рада локалних власти где је веома важно за ту власт да одржи одређен степен контроле. Овај процес биће потенцијално све више важан за сваку локалну самоуправу у догледно време јер је тенденција „уступања“ појединих послова приватним партнерима све већа, тачније то се поставља као једини начин реформисања јавних услуга у локалној заједници. Но, када су овакви послови у питању у природи власти је да одлуке о томе коме поверити послове, ко може бити потенцијални приватни партнер и под којим условима, задрже као веома важан прерогатив за себе. То значи да је потребно „контролисати“ и уплив јавности када се такве одлуке доносе, пре свега уплив цивилних организација јер оне потенцијално могу да буду „активатори“ грађанских акција. На жалост у Србији тренутно у пракси (од ове године) се догађа углавном оно што је супротно препорукама са овог скупа – све већи утицај јавног сектора на цивилни уместо обрнуто. Већина локалних цивилних организације , посебно у мањим општинама, чак и онда када нису „наменски“ основане од стране људи блиских власти, оне су свакако финансијски зависне од локалних самоуправа јер веома тешко могу да опстану без финансијске помоћи из буџета општине, покрајине или министарства кроз конкурсе и пројекте што их у оваквој констелацији аутоматски поставља у позицију да могу да делују само онолико колико им се дозволи да раде у интересу неке шире јавности