Knjiga „Za večita vremena“ pred publikom

Knjiga o Bogdanu Dunđerskom i njegovoj zaostavštini pod nazivom „Za večita vremena“ je izašla pre nekoliko nedelja, pred ovaj poslednji Sajam knjiga u Beogradu. To je delo troje autora koji sa različitih aspekata prilaze temi zaostavštine jedna od najznačajnijih porodica u ovom delu Vojvodine i jedne od najznačajnijih ličnosti koja je obeležila deo istorije našeg grada. Autori tri eseja u knjizi su mr Zoran Subotički, kustos-istoričar Gradskog muzeja Bečej Nemanja Karapandžić i upravnica poslova Matice Srpske Jelena Veselinov.

Knjiga „Za večita vremena“ je izdanje koje nastalo u saradnji Gradskog muzeja Bečej, Centra za afirmaciju kulturnog nasleđa Dunđerskih i izdavačke kuće „Agora“. Ideja koja stoji iza ove knjige, prema rečima autora, je da se ponovo pokrene pitanje zaostavštine Bogdana Dunđerskog u trenutku kada se ona i dalje nalazi u pravnom lavirintu procesa restitucije i kada samo imanje koje je Bogdan Dunđerski ostavio na upravljanje Zadužbini zajedno sa dvorcem „Fantast“ neumitno iz dana u dan sve više propada jer se trenutno niko o njemu ne brine, bar ne onako kako bi to trebalo. Knjiga je još jedan pokušaj da što veći broj ljudi sazna, čuje, pročita sve relevantne informacije koje su važne za sudbinu jednog važnog kulturnog nasleđa i kulturne zaostavštine Bogdana Dunđerskog.

„Mi u knjizi „Za večita vremena“ pišemo, pre svega, o njegovom dvorcu, o imanju, o zemlji, i o kući ali ne samo o tome. U pitanju jeste njegov testament, njegovo zaveštanje iz 1940. godine kojim on ostavlja Matici Srpskoj svu svoju imovinu kako bi ta institucija napravila specijalnu zadužbinu koja nosi njegovo ime, dakle „Zadužbinu Bogdana Dunđerskog“. On je u svom testamentu zaveštao svoju imovinu Matici Srpskoj da ona upravljajući pomenutom zadužbinom otvori i osnuje poljoprivrednu akademiju. Dakle, u pitanju je jedna genijalna, fenomenalna ideja da se u usred ove naše ravnice napravi jedan akademski kampus namenjen obrazovanju agronoma. To je bila Bogdanova fantastična ideja i mi i danas stojimo iza toga da bi to bila sjajna ideja da se realizuje, da bi to donelo velike koristi našoj lokalnoj zajednici i samom našem gradu, ali, bogami, i celoj Vojvodini. U ovoj knjizi sva tri rada, eseja, povezuju pre svega dva testamenta Bogdana Dunđerskog koje je on za života sastavio. On je napisao dva testamenta u različitim periodima svog života i to prvi 1918. godine a drugi 1940. godine od kojih je ovaj poslednji i dalje pravno važeći. Sva tri teksta povezuju ova testamentarna zaveštanja. U prvom delu knjige, koji sadrži moj tekst ja dajem neka pojašnjenja kulturološka, nacionalna, kontekstualna, jer sam smatrao da su sami po sebi ti testamenti veoma zanimljivi, ne samo zato što oni nešto pravno prepisuju, ostavljaju nekom nešto. Ovaj testament je jedinstven jer je Bogdan Dunđerski već u samom tekstu testamenta napravio program kako bi trebalo da funkcioniše njegova zadužbina, što je poseban jedan specifikum u istorijskom smislu. Mi stojimo iza toga da se učini sve da se njegova ideja realizuje jer smatramo da je to jako važno jer je to jedinstven primer u svetu zadužbinara i darodavaca da jedan zadužbinar ostavi svoju imovinu i kaže čemu će to da služi i kako to treba da funkcioniše do u detalje. Njegovi testamenti su donekle i nacionalni programi i kulturni programi i obrazovni programi zato su oni značajni i važni, ne samo sa nekog materijalnog aspekta, jer on nije ostavio samo nekretnine nego je ostavio ideju, utopiju koja je realna, koja je izvodljiva koja i dan danas u savremenim relacijama i okvirima bi bila više nego korisna i više nego lepa. Sutra da se otvori jedan takav kamp, jedna takva Akademija za poljoprivrednu nastavu, za zdrave stilove života, proizvodnju zdrave hrane – jedna agro „Petnica“ ona bi promenila sliku naše opštine, cele Vojvodine. To je ideja o nekoj zelenoj ekonomiji u najširem smislu. Ceo naš grad, cela Vojvodina i svi građani trebalo bi da stanu iza tog koncepta.“ – rekao je predstavljajući koncept knjige mr. Zoran Subotički.

On je takođe predstavljajući i druga dva eseja koja se nalaze u knjizi nastavio „Nemanja Karapandžić je napisao tekst o samom Bogdanu kao ličnosti ali i o izgradnji njegove kapele na imanju dvorca „Fantast“. Bitno je naglasiti da osim tog svetovnog momenta koji ima to njegovo imanje, zgrade, materijalna zaostavština, postoji i taj jedan sakralni momenat kod njega. On je napravio tu kapelu tamo na imanju, jer je želeo da na taj način spoji to svetovno, sakralno, religijsko u jednu ideju o Akademiji u obrazovnom smislu. Kao što svaki stariji i ugledniji univerzitet, pre svega u Evropi, ima u okviru svog kampusa i crkvu. Bogdan Dunđerski je ipak bio jedan moderan čovek, koji jeste završio samo poljoprivrednu školu, ali je cenio obrazovanje pre svega, bio je savremen čovek. Nemanja je sa istorijskog aspekta napisao tekst o gradnji kapele o njenoj istoriji i arhitektonskoj ali i duhovnoj vrednosti. Jelena Veselinov, upravnica poslova Matice Srpske, je napisala jako dobar tekst koji se odnosi na te pravne lavirinte kroz koje decenijama unazad prolazi imovina Bogdana Dunđerskog i uopšte njegova ideja o osnivanju te Akademije, od momenta oduzimanja imanja posle 1945. godine godine, šta se sve događa sa samom materijalnom imovinom i, najvažnije, šta se događa sa tom idejom Zaostavštine do današnjeg dana. Tema je i sada vrlo aktuelna jer od pre dve godine, od kada je dvorac „Fantast“ napušten, on je sada čardak ni na nebu ni na zemlji. Mi mislimo da je to, prosto, nedopustivo i sa kulturnog i nacionalnog i državnog i bilo kog aspekta da takva jedna dragocenost propada, ne samo kao materijalna nego i kao jedna obrazovna i kulturna dragocenost.“

O svom učešću u ovom projektu i svom tekstu koji se nalazi u knjizi „Za večita vremena“ Nemanja Karapandžić kaže „Ja sam jedan od troje autora u knjizi, meni je pripala ta čast da se bavim životopisom samog Bogdana Dunđerskog, da pišem i o gradnji zamka kao i njegove večne kuće, odnosno kapele. Moj tekst sadrži opis zdanja, pre svega kapele, njenog arhitektonskog stila. Tu se nalazi i analiza relevantne dokumentacije o izgradnji kapale kao i fotografije prepiske Uroša Predića i Bogdana Dunđerskog, koji su se kao veliki prijatelji, konsultovali oko izrade plana izgradnje, oslikavanja ikonostasa. U okviru grafičke obrade mog teksta čitaoci mogu videti u knjizi i ekskluzivne fotografije koje do sada nisu nigde objavljene. Sve ove fotografije su originalne, pripadaju Gradskom muzeju Bečej. To je još jedna vrednost ove knjige. Na samom kraju knjige dotakao sam se i same sahrane Bogdana Dunđerskog jer se ove godine navršava 80 godina od njegove smrti, upravo ovih dana, 1. novembra. Tu na kraju knjige imamo nekih 10-tak ekskluzivnih fotografija gde se vidi da je tada veoma velik broj ljudi ispratio na večni počinak jednog velikog čoveka, da je Bogdan Dunđerski bio omiljen među narodom u našoj opštini, da je podjednako bio omiljen i kod Srba i kod Mađara. Na taj način se takođe ogleda njegova veličina koju je on imao za života. Bilo je onih koji su osporavali njegov značaj za srpsku kulturu i nacionalni identitet jer je u dva navrata bio član Ugarskog sabora, ali je za taj period u istoriji našeg naroda to bilo sasvim normalno, da jedan veoma ugledan, bogat, zemljoposednik iz naše sredine bude predstavnik svog naroda u Ugarskom parlamentu. Veoma je važno i naglasiti da se Bogdan Dunđerski tokom svog života zalagao za jedan dobar suživot između svih naroda koji žive na teritoriji naše opštine ali i da se istovremeno zalagao i za očuvanje i afirmacijusrpskog nacionalnog identiteta, posebnosti u okviru Austro-Ugarske države tada pa i kasnije u Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji.

Nemanja Karapandžić je posebno izrazio zadovoljstvo što je njegova matična kuća Gradski muzej Bečej stao iza ovog projekta.

„Naš Gradski muzej Bečej je jedan od nosilaca kulturne politike u našem gradu i meni kao istoričaru je bilo veoma važno da ovo izdanje podržimo i da ovu priču izguramo do kraja, Naravno u saradnji sa Zoranom i sa Centrom za afirmaciju kulturnog nasleđa Dunđerskih. Na žalost, nedostatak sredstava nas je omeo da sami finansiramo ovu knjigu, da budemo jedini izdavač, pa smo bili prinuđeni da se obratimo i trećem izdavaču za štampanje ove knjige i pronašli partnera u tome u vidu izdavačke kuće „Agora“ koja je prepoznala kvalitet našeg rada i pristala da nam pomogne da ova knjiga ugleda svetlost dana, da izađe iz štampe, da se nađe pred predstavnicima stručne javnosti, na policama svih institucija u gradu i, naravno, zainteresovanih građana. Knjiga je uglavnom štampana zahvaljujući donatorima privatnicima. Sad nam sledi jedan lepši, ali i možda teži zadatak da nizom promocija koje će uslediti predstavimo ovu knjigu javnosti, ovde kod nas u Bečeju ali i u drugim mestima i gradovima, u Novom Sadu najpre ali imamo već neke planove, ponude i iz drugih gradova Vojvodine. Cilj nam je, kako je rekao Zoran, da podignemo svest u javnosti o značaju i Bogdana Dunđerskog i njegove zadužbine i njegovog testamenta, da pokušamo i na taj način da celu tu temu vratimo u žižu javnosti i da, na kraju spasimo, bar kad je „Fantast“ u pitanju ono što se spasiti može. Ova knjiga je jedan pisani trag i pokušaj grupe entuzijasta da spreči da sve to padne u zaborav.“ – rekao je Karapandžić.

Bitno je napomenuti da se ove godine navršava i tačno 100 godina od izgradnje dvorca „Fantast“ i kao što je Zoran Subotički rekao 80 godina od smrti Bogdana Dunđerskog. Ovo su veoma važni i značajni datumi, jubileji, pa su autori ove knjige u dogovoru sa Gradskim pozorištem Bečej rešili da već krajem ovog meseca organizuju promociju knjige u Bečeju.

Dakle, 28. novembra u velikoj sali Gradskog pozorišta od 19 časova biće održana bečejska promocija knjige „Za večita vremena“, na promociji će govoriti autori knjige a učestvovaće i glumci Nenad Jović i Dušica Ivanović koji će izvesti delove drame „Mara, Bogdanova“ Zorana Subotičkog.