Колико је ефектан рад омбудсмана?

У Бечеју је у згради Општинске управе у уторак 30. маја представљен годишњи извештај за 2021. годину о раду Покрајинског омбудсмана.

Коалиција ПрЕУговор и Бечејско удружење младих представили су 30. маја у Бечеју резултате локалног институционалног барометра са темом „Колико је ефективан рад Покрајинског заштитника грађана омбудсмана“.

Омбудсман је једна од малобројних државних институција које би по правилу требало да буду независне у свом раду. Те независне институције су намењене пре свега грађанима као средство и оруђе које би требало да им омогуће да да остваре своја грађанска и људска права у систему.

Бечејско удружење младих анализирало је рад Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у 2021. години. Општа оцена је да покрајински Омбудсман послове из своје надлежности успешно спроводи. Но, постоје „слабе карикеˮ у раду покрајинског омбудсмана као што су изостанак потпуне и доследне примене свих расположивих овлашћења, пре свега у поступањима према другим покрајинским органима, као и недовољна јавност рада. Оно што је ипак била главна замерка је нетранспарентност ове независне државне институције.

Према речима представника Коалиције прЕУговор и сам избор омбудсмана, посебно на покрајинском нивоу је у супротности са идејом независне институције јер се бира у Скупштини покрајине гласовима посланика Скупштине. Политички утицај на избор је у таквој ситуацији неминован.

Када је у питању стање у општини Бечеј у локалној самоуправи још од 2013. године не постоји општинска канцеларија омбудсмана. Након одласка Дели Чабе који је обављао ову функцију у оквиру локалне самоуправе већ десетак година није било никакве иницијативе да се постави поново локални омбудсман. Према речима Драгана Ковачева, члана Општинског веће, локална самоуправа није у обавези да постави општинског омбудсмана.

Локалне канцеларије омбудсмана свакако би олакшале приступ грађана онда када им је помоћ заштитника грађана потребна а самим тим би и рад ове институције био видљивији, транспарентнији и ефикаснији. Баш из овог разлога читава методологија овог пројекта ба-зирана је на локалним показатељима ефикасности рада покрајинског омбудсмана.

Имајући у виду да је процес реформи, из угла грађана врло често видљивији на локалном нивоу власти, коалиција је први пут одлучила да изради Локални институционални барометар.

Овај пионирски подухват обухвата анализу рада шест одабраних институција са нижих нивоа власти, које врше своје надлежности у областима из Поглавља 23 (Правосуђе и основна права), као и из Поглавља 24 (Права, слобода, безбедност). Предмет Локалног институционалног барометра била је анализа рада следећих шест институција на нижим нивоима власти: Покрајински заштитник грађана – омбудсман, Антикорупцијски механизми Града Новог Пазара, Прихватилиште за жене и децу угрожене породичним насиљем „Сигурна женска кућаˮ при Центру за социјални рад Града Новог Сада, Више јавно тужилаштво у Ужицу, Савет за миграције Града Суботице и Савет за безбедност у Пожеги.

Коалицију прЕУговор чини седам организација цивилног друштва из Србије које су стручне за различите политике у оквиру поглавља 23 и 24 преговора о чланству у Европској унији. То су: АСТРА Акција против трговине људима, Аутономни женски центар (АЖЦ), Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП), Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), Центар за примењене европске студије (ЦПЕС), Група 484 и Транспарентност Србија (ТС).

На државном нивоу, главни производ прЕУговора је полугодишњи независни извештај о напретку Србије у поглављима 23 и 24. Поред тога, прЕУговор објављује и рЕУформатор – специјализовани месечни билтен посвећен дешавањима у Србији и ЕУ у областима које покривају поглавља 23 и 24.,