Koliko je efektan rad ombudsmana?
U Bečeju je u zgradi Opštinske uprave u utorak 30. maja predstavljen godišnji izveštaj za 2021. godinu o radu Pokrajinskog ombudsmana.
Koalicija PrEUgovor i Bečejsko udruženje mladih predstavili su 30. maja u Bečeju rezultate lokalnog institucionalnog barometra sa temom „Koliko je efektivan rad Pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana“.
Ombudsman je jedna od malobrojnih državnih institucija koje bi po pravilu trebalo da budu nezavisne u svom radu. Te nezavisne institucije su namenjene pre svega građanima kao sredstvo i oruđe koje bi trebalo da im omoguće da da ostvare svoja građanska i ljudska prava u sistemu.
Bečejsko udruženje mladih analiziralo je rad Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u 2021. godini. Opšta ocena je da pokrajinski Ombudsman poslove iz svoje nadležnosti uspešno sprovodi. No, postoje „slabe karikeˮ u radu pokrajinskog ombudsmana kao što su izostanak potpune i dosledne primene svih raspoloživih ovlašćenja, pre svega u postupanjima prema drugim pokrajinskim organima, kao i nedovoljna javnost rada. Ono što je ipak bila glavna zamerka je netransparentnost ove nezavisne državne institucije.
Prema rečima predstavnika Koalicije prEUgovor i sam izbor ombudsmana, posebno na pokrajinskom nivou je u suprotnosti sa idejom nezavisne institucije jer se bira u Skupštini pokrajine glasovima poslanika Skupštine. Politički uticaj na izbor je u takvoj situaciji neminovan.
Kada je u pitanju stanje u opštini Bečej u lokalnoj samoupravi još od 2013. godine ne postoji opštinska kancelarija ombudsmana. Nakon odlaska Deli Čabe koji je obavljao ovu funkciju u okviru lokalne samouprave već desetak godina nije bilo nikakve inicijative da se postavi ponovo lokalni ombudsman. Prema rečima Dragana Kovačeva, člana Opštinskog veće, lokalna samouprava nije u obavezi da postavi opštinskog ombudsmana.
Lokalne kancelarije ombudsmana svakako bi olakšale pristup građana onda kada im je pomoć zaštitnika građana potrebna a samim tim bi i rad ove institucije bio vidljiviji, transparentniji i efikasniji. Baš iz ovog razloga čitava metodologija ovog projekta ba-zirana je na lokalnim pokazateljima efikasnosti rada pokrajinskog ombudsmana.
Imajući u vidu da je proces reformi, iz ugla građana vrlo često vidljiviji na lokalnom nivou vlasti, koalicija je prvi put odlučila da izradi Lokalni institucionalni barometar.
Ovaj pionirski poduhvat obuhvata analizu rada šest odabranih institucija sa nižih nivoa vlasti, koje vrše svoje nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava), kao i iz Poglavlja 24 (Prava, sloboda, bezbednost). Predmet Lokalnog institucionalnog barometra bila je analiza rada sledećih šest institucija na nižim nivoima vlasti: Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, Antikorupcijski mehanizmi Grada Novog Pazara, Prihvatilište za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem „Sigurna ženska kućaˮ pri Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, Više javno tužilaštvo u Užicu, Savet za migracije Grada Subotice i Savet za bezbednost u Požegi.
Koaliciju prEUgovor čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje su stručne za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. To su: ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Na državnom nivou, glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji nezavisni izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Pored toga, prEUgovor objavljuje i rEUformator – specijalizovani mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24.,
