Култура сећања: Положени венци код „Зида смрти“

У уторак 11. новембра обележава се у Србији државни празник Дан примирја у Првом светском рату. Бечејци овај дан обележавају и памте и као један од најтужнијих за овај град. Тога дана, 11. новембра 1941. године код Зида смрти стрељана је прва група од 12 младих комуниста.

Сваке године код овог спомен обележја у организацији локалног одбора СУБНОР-а организује се сећање на ове младе борце против фашизма који су дали живот за слободу нашег града.

Сећање и полагање венаца уприличено је поред Зида смрти у улици Уроша Предића, код спомен обележја где су на спомен плочама исписана и имена страдалих.

На скупу се и ове године присутнима обратио најпре председник локалне организације СУБНОР-а Милун Чокоровић. Он је прочитао имена погинулих, рекао да је веома важно да се сваке године обележи овај датум и да њихова жртва не сме да падне у заборав.

„Ови младићи дали су живот за слободу, за нас. Вечно им хвала. Чувајте сећање — ми можемо само да им се поклонимо. Подсетимо се да су 11. новембра у 13 сати стрељани Бранислав Влајков, Милан и Светозар Гаврић, Живко Гагић, Стеван Којић, Исидор Могин, Лабуд Пејовић, Иван Ћирић, Готфрид Хове, Теодор Цвејанов, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић“ – рекао је Чокоровић, након чега је одржан минут ћутања и положени су венци.

Овом скупу присуствовали су малобројни грађани али и представници државних служби, локалне самоуправе, синдиката и СУБНОР-а који су положили венце и цвеће код спомен плоча

Полагању венаца присуствовао је и председник општине Бечеј др Вук Радојевић који се обратио присутнима и рекао да је наша обавеза да се одржава култура сећања кроз генерације и да је потребно више да се потрудимо да млади науче да поштују жртву које су ови млади људи положили за њих у име слободе.

Председник општине Бечеј, Вук Радојевић, подсетио је да 11. новембар у Бечеју увек носи помешана осећања — радост због примирја 1918. године, али и тугу због страдања 12 младих Бечејаца 1941.

„Њихов живот је прекинут само зато што су били антифашисти, што су желели правду и слободу. То је датум који се обележава с тугом. А обавеза нас, старијих генерација, јесте да пренесемо културу сећања. Имена ових младића морају бити у памћењу свих Бечејаца“ – рекао је Радојевић.