KZM: Izlet i poseta tvrđavi i crkvi Arača u Novom Bečeju

Kancelarija za mlade opštine Bečej 27. maja je organizovala edukativni izlet za mlade na arheološki lokalitet „Stari grad”, posetu Domu kulture opštine Novi Bečej i obilazak ruševine srednjovekovne crkve Arača. Mladima je o istorijskim činjenicama i istraživanjima govorio Raško Ramadanski, kustos – arheolog Gradskog muzeja Bečej.

Nešto opširnije o samom programu i izletu ali i planovima za buduću zajedničku saradnju Gradskog muzeja Bečej i Kancelarije za mlade rekao nam je Raško Ramadanski, kustos – arheolog Gradskog muzeja.

„Tema ovog izleta koji smo zajednički realizovali sa KZM i sa Lokalnom samoupravom pre svega je bilo upoznavanje mladih sa dva lokaliteta koji su nam blizu i dostupni, a radi se o ostacima bečejske tvrđave i Arači. Izabrali smo lokalitet tvrđave da vidimo kao će sve to funkcionisati, to predavanje na licu mesta je bila neka vrsta pilot projekta, sa tim da smo počeli da ispitujemo okvire u kojima bi mogli ubuduće da radimo sa mladima jer ima tu brdo zanimljivih tema koje bi mogle da budu njima zanimljive. Uzrast mladih koji se odazvao na poziv bio je negde od 14 do dvadesetak godina, nekoliko osmaka, uglavnom srednjoškolci ali i nekoliko mlađih studenata, brucoša.

Na samom početku mislio sam da je važno da ih najpre uputim u to šta je arheologija, kako je Gradski muzej Bečej pokrenuo istraživanje bečejske tvrđave, zašto je ta tvrđava bitna i za Bečej i za Novi Bečej i kako ustvari ona na neki način danas pripada i jednom i drugom gradu. Najpre smo obišli Novi Bečej i njihovu stalnu postavku u Domu kulture gde su mladi videli maketu tvrđave i videli kako je tvrđava nekada izgledala. Na toj postavci u Novom Bečeju imali su priliku da sagledaju kulturno-istorijski razvoj ovog područja od neolita, na primeru Borđoša, ali i perioda pleistocena jer je u Domu kulture od nedavno postavljena i vitrina sa ostacima mamuta. Na tom mestu Gradski muzej Bečej ima značajnog udela jer je uz pomoć naših kadrova i eksponata taj deo postavke realizovan. Nakon posete i divnog prijema u Domu kulture peške smo se, onako pionirski, nasipom zaputili kroz šumu do samog lokaliteta tvrđave. Malo sam bio zatečen visinom vodostaja te pojedini detalji na lokalitetu nisu bili dovoljno dostupni ali mislim da im je bilo zanimljivo jer sam im na licu mesta opisao šta je konkretno terenska arhelogija, kako se odvijaju iskopavanja, kako se dolazi do nalaza, koje su prednosti a koji su rizici rada arheologa, šta smo pronašli na tvrđavi i koji su delovi utvrđenja na primeru bedema, kule i dr. Naučili su, što je važno, da se tvrđava vezuje kako za srpski tako i za mađarski ali i turski korpus i da je tvrđava jedan primer zdrave multikulturalne saradnje. Nakon toga smo otišli do Arače. Ovde smo se zadržali i u divnom ambijentu izvorne srednjovekovne crkve je održano kratko predavanje. Naučili su koji su osnovni delovi svakog hrama, koje se sve istorijske okolnosti vezuju za ovo mesto, koje su vere ispovedane, kakva je na kraju bila sudbina Arače. Odatle smo se vratili u Bečej.

Ja sam veoma zadovoljan ovim prvim izletom i povratne informacije su odlične. Pomoglo je i to što smo ceo izlet osmislili i kao svojevrsni kviz. Cela naracija je bila podeljena u etape i između tih etapa u pauzama ili tokom vožnje smo imali pitalice tj. cikluse od nekoliko pitanja na koje su mladi brzo odgovarali i u zavisnosti od kvaliteta odgovora dobijali tokene. Na kraju eksurzije, oni koji su se istakli najviše dobili su malu nagradu. Dakle, postojala je neka vrsta stimulacije u kombinaciji sa edukacijom i efekat je bio odličan, mladi su bili podstaknuti i veoma zainteresovan. Nadamo se da su svašta naučili i da im je bilo zabavno.

Imamo već neke nove planove za sledeći izlet. U razmatranju je nekoliko opcija. Jedna od ideja je obilazak bečejskih humki na Perleku, zatim Crne humke kod Bačkog Petrovog Sela ili Koštanice kod Bačkog Gradišta, i to biciklovima a da se kod humki, obzirom da je reč o veštačkim tvorevinama iz praistorije koje se već vekovima ne obrađuju tj. nikada nisu bile meta poljoprivrede, odvije edukacija u vidu kratkih i zanimljivih predavanja o arheologiji i biljnom svetu. Naime, sasvim je izvesno da se na njima nalaze veoma stare kolonije trava i biljaka koje istrajavaju već veoma dugo. Na ovaj način mogli bi da povežemo rekreaciju sa arheologijom i botanikom, da deca eventualno naprave neki herbarijum od trava i drugih biljaka sa tih mesta. Druga ideja vezana je za mamute, gde bi mlade upoznali sa paleontološkim nalazima kod nas u muzeju pa bi ponovo posetili Dom kulture u Novom Bečeju da vidimo fosile koje smo im opredelili i pozajmili. Konačno, zaputili bi se do Kikinde da deca vide Kiku, čuvenog mamuta… Ideja ima mnogo.“

Mladi su imali priliku da u okviru predavanja u prostorijama KZM Bečej koje je prethodilo izletu ali i na lokalitetima koje su posetili imaju stručnu edukaciju ali i da iz prve ruke od onih koji se time svakodnevno bave čuju zanimljive priče o arheološkim nalazištima, o mamutima koji su nastanjivali ovo područje, o istoriji crkve i tvrđave.

„Drago mi je što sam dobio priliku da odem i upoznam malo bolje istoriju na ovim prostorima. Vodič je bio super raspoložen i pun informacija koje su uspele da nas zainteresuju. Takođe mi je drago što se KZM u stvari toliko angažuje za mlade i čini nas da se osećamo kao deo jedne zajednice, korisnim i uposlenim, i da upoznajemo sebe kroz ovakav način rada tj. volontiranja. Ovo mi je druga po redu ekskurzija na kojoj sam bio posle upoznavanja sa katakombama Petrovaradina i što se tiče tog izleta bilo nam je zabavno, zanimljivo i naučili smo podosta od ljudi koji su nas sprovodili. Svima toplo preporučujem ko je u mogućnosti i deo mladih a ima viška vremena, da se pridruži i sam iskusi aktivnosti koje priređuje KZM.ˮ – rekao nam je volonter Kancelarije za mlade, Stefan Đorđević.