КЗМ: Излет и посета тврђави и цркви Арача у Новом Бечеју

Канцеларија за младе општине Бечеј 27. маја је организовала едукативни излет за младе на археолошки локалитет „Стари град”, посету Дому културе општине Нови Бечеј и обилазак рушевине средњовековне цркве Арача. Младима је о историјским чињеницама и истраживањима говорио Рашко Рамадански, кустос – археолог Градског музеја Бечеј.

Нешто опширније о самом програму и излету али и плановима за будућу заједничку сарадњу Градског музеја Бечеј и Канцеларије за младе рекао нам је Рашко Рамадански, кустос – археолог Градског музеја.

„Тема овог излета који смо заједнички реализовали са КЗМ и са Локалном самоуправом пре свега је било упознавање младих са два локалитета који су нам близу и доступни, а ради се о остацима бечејске тврђаве и Арачи. Изабрали смо локалитет тврђаве да видимо као ће све то функционисати, то предавање на лицу места је била нека врста пилот пројекта, са тим да смо почели да испитујемо оквире у којима би могли убудуће да радимо са младима јер има ту брдо занимљивих тема које би могле да буду њима занимљиве. Узраст младих који се одазвао на позив био је негде од 14 до двадесетак година, неколико осмака, углавном средњошколци али и неколико млађих студената, бруцоша.

На самом почетку мислио сам да је важно да их најпре упутим у то шта је археологија, како је Градски музеј Бечеј покренуо истраживање бечејске тврђаве, зашто је та тврђава битна и за Бечеј и за Нови Бечеј и како уствари она на неки начин данас припада и једном и другом граду. Најпре смо обишли Нови Бечеј и њихову сталну поставку у Дому културе где су млади видели макету тврђаве и видели како је тврђава некада изгледала. На тој поставци у Новом Бечеју имали су прилику да сагледају културно-историјски развој овог подручја од неолита, на примеру Борђоша, али и периода плеистоцена јер је у Дому културе од недавно постављена и витрина са остацима мамута. На том месту Градски музеј Бечеј има значајног удела јер је уз помоћ наших кадрова и експоната тај део поставке реализован. Након посете и дивног пријема у Дому културе пешке смо се, онако пионирски, насипом запутили кроз шуму до самог локалитета тврђаве. Мало сам био затечен висином водостаја те поједини детаљи на локалитету нису били довољно доступни али мислим да им је било занимљиво јер сам им на лицу места описао шта је конкретно теренска архелогија, како се одвијају ископавања, како се долази до налаза, које су предности а који су ризици рада археолога, шта смо пронашли на тврђави и који су делови утврђења на примеру бедема, куле и др. Научили су, што је важно, да се тврђава везује како за српски тако и за мађарски али и турски корпус и да је тврђава један пример здраве мултикултуралне сарадње. Након тога смо отишли до Араче. Овде смо се задржали и у дивном амбијенту изворне средњовековне цркве је одржано кратко предавање. Научили су који су основни делови сваког храма, које се све историјске околности везују за ово место, које су вере исповедане, каква је на крају била судбина Араче. Одатле смо се вратили у Бечеј.

Ја сам веома задовољан овим првим излетом и повратне информације су одличне. Помогло је и то што смо цео излет осмислили и као својеврсни квиз. Цела нарација је била подељена у етапе и између тих етапа у паузама или током вожње смо имали питалице тј. циклусе од неколико питања на које су млади брзо одговарали и у зависности од квалитета одговора добијали токене. На крају ексурзије, они који су се истакли највише добили су малу награду. Дакле, постојала је нека врста стимулације у комбинацији са едукацијом и ефекат је био одличан, млади су били подстакнути и веома заинтересован. Надамо се да су свашта научили и да им је било забавно.

Имамо већ неке нове планове за следећи излет. У разматрању је неколико опција. Једна од идеја је обилазак бечејских хумки на Перлеку, затим Црне хумке код Бачког Петровог Села или Коштанице код Бачког Градишта, и то бицикловима а да се код хумки, обзиром да је реч о вештачким творевинама из праисторије које се већ вековима не обрађују тј. никада нису биле мета пољопривреде, одвије едукација у виду кратких и занимљивих предавања о археологији и биљном свету. Наиме, сасвим је извесно да се на њима налазе веома старе колоније трава и биљака које истрајавају већ веома дуго. На овај начин могли би да повежемо рекреацију са археологијом и ботаником, да деца евентуално направе неки хербаријум од трава и других биљака са тих места. Друга идеја везана је за мамуте, где би младе упознали са палеонтолошким налазима код нас у музеју па би поново посетили Дом културе у Новом Бечеју да видимо фосиле које смо им определили и позајмили. Коначно, запутили би се до Кикинде да деца виде Кику, чувеног мамута… Идеја има много.“

Млади су имали прилику да у оквиру предавања у просторијама КЗМ Бечеј које је претходило излету али и на локалитетима које су посетили имају стручну едукацију али и да из прве руке од оних који се тиме свакодневно баве чују занимљиве приче о археолошким налазиштима, о мамутима који су настањивали ово подручје, о историји цркве и тврђаве.

„Драго ми је што сам добио прилику да одем и упознам мало боље историју на овим просторима. Водич је био супер расположен и пун информација које су успеле да нас заинтересују. Такође ми је драго што се КЗМ у ствари толико ангажује за младе и чини нас да се осећамо као део једне заједнице, корисним и упосленим, и да упознајемо себе кроз овакав начин рада тј. волонтирања. Ово ми је друга по реду екскурзија на којој сам био после упознавања са катакомбама Петроварадина и што се тиче тог излета било нам је забавно, занимљиво и научили смо подоста од људи који су нас спроводили. Свима топло препоручујем ко је у могућности и део младих а има вишка времена, да се придружи и сам искуси активности које приређује КЗМ.ˮ – рекао нам је волонтер Канцеларије за младе, Стефан Ђорђевић.