Магарац у хороскопу

ИВАН КОВАЧ

МАЛИ ВОДИЧ КРОЗ КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ (6)
„Ви имате потребу да се допаднете другим људима и да вам се диве, али ипак успевате остати самокритични. Иако имате неке слабости, генерално сте у стању да их компензујете. Имате доста неискоришћених капацитета које још увек нисте усмерили у своју корист. Дисциплиновани и самоконтролисани споља, изнутра сте склони бригама и несигурностима. С времена на време сумњате да ли сте донели праву одлуку или учинили најбољу ствар. Преферирате известан степен промене и различитости, па постанете незадовољни када се осетите спутаним или вас нешто ограничава. Поносни сте на то што сте независни мислилац и што не прихватате мишљења других без задовољавајућих аргумената. Ипак, сматрате да није баш најмудрије бити превише отворен у показивању целе своје личности другима. Обично сте екстровертни, доступни и друштвени, али има периода када се повучете у себе или постанете опрезни. Неки од ваших циљева имају тенденцију да буду прилично нереални.“ Пронашли сте се у овоме? Како и не бисте. Реч је о такозваном Фореровом ефекту. Психолог Бертрам Форер је своје студенте замолио да ураде тест личности, међутим занемарио је њихове одговоре проследивши свима идентичан горенаведени опис који је покупио из неког астролошког магазина. Студенти су потом процењивали добијени налаз и одреда високо – у просеку 4,26 од 5 – вредновали његову тачност. Слични су резултати добијени и у поновљеним истраживањима, а тако буде када и сам затражим од својих ђака из бечејске гимназије и економско-трговинске школе да ми доставе прецизне податке о околностима рођења како бисмо наводно тестирали „тренутно најпоузданији астролошки програм на интернету“. Наравно, свима проследим горњи опис личности, а они већином буду импресионирани како је „све погодио“.
У чему је фора? Пре свега ради се о томе, како је приметио амерички шоумен и власник циркуса Финеас Тејлор Барнум, да добар програм треба да има понешто за свакога. Опис, наиме, врви од тврдњи које имају „округло па на ћоше“ квалитет – уопштене су, нејасне, двосмислене, па се на ту својеврсну роршахову мрљу пројектује којешта, учитава, уз уверење да је ту реч управо о нама самима. Вајни звездознанци фрљну два-три општа места о послу/лови („промена на видику“), љубави („имате тајну симпатију“), здрављу („пазите се прехладе“), и, што би рекао загребачки физичар и популаризатор науке Саша Цеци, „ето хороскопа за јарца. Или магарца.“ Баш због флуидиности и магловитости астролошких принципа и прогноза – томе итекако припомажу ограђивања као што су „у перспективи је“, „видим потенцијал за“, „постоје изгледи“ – филозоф науке Карл Попер је астрологију узео за прототип псеудонауке (о псеудонауци подробно неком другом приликом). Да би нека теза била научна, уопште смислена, Попер је сматрао да мора бити не само проверљива него и оповргљива. Како, међутим, оборити тврдњу охридских мантијаша споменуту у претходном тексту да се под надгробном плочом могу зачути откуцаји срца светог им Наума, уз кваку да ако се не зачују то је отуд што нам је душа грехом оглувела. Или како оповргнути дијагнозу алтернативномедицинских муљатора да нам је „биоенергија у дисбалансу“?! – Никако!
Такође, овде дејствује и ласкање. Сујети прија када нас други приказују у повољном светлу, па ако чујемо да смо „независни мислилац који не прихвата мишљења других без задовољавајућих аргумената“, ма колико заиста били трезвени у размишљању ипак долазимо у искушење да (некритички) поверујемо у то, а потом и у низ других, још сумњивијих тврдњи. Фореров ефекат и ласкање не само да чине да спустимо скептичарски гард, него нас и фасцинирају, јер нам изгледа да смо прочитани као отворена књига, док право читање – такозвано хладно читање – ту тек почиње. Манипулатор наводно консултује звезде, пасуљ, карте, кристалну куглу итд. док је заправо све време у лову на детаље, помно опсервира мимику, уопште говор тела, акценат, одећу, накит итд. свог клијента. Артур Конан Дојл је лик Шерлока Холмса осмислио добрим делом по угледу на свог професора медицине Џозефа Бела који је био у стању да на основу неколико тешко приметних детаља изведе поуздане закључке о занимању, животу и дијагнози случајних пролазника. Обично су ови шарлатани изванредно елоквентни, ненаметљиво замећу дијалог, и у форми констатација заправо постављају питања провоцирајући клијентово исповедање („јавља ми се шта је у питању, али ми ви морате помоћи“). Поједини су и изузетно харизматични, препотентни, што посебан утисак оставља на лаковерне, сугестибилне особе. Причају незаустављиво, оглушујући се о евентуалне приговоре или сумње клијента, неуморно преформулишући оно што им је клијент већ саопштио. А како би добили на времену док се не снађу, и како би диктирали темпо, испомажу се поштапалицама. Карактеристичан је пример некада познатог видовњачког петљанца Љубише Трговчевића који је у телевизијским програмима током телефонских укључења немилице понављао „да ли ме чујете“ иако никаквих сметњи није било на вези. Напослетку, осим хладног читања које подразумева прикупљање сазнања на лицу места, такозвано вруће читање чему поједини шарлатани такође прибегавају представља коришћење података који су унапред дознати о клијенту. Било како било, једну кључну ствар сви они с потпуном извесношћу успевају ишчитати. – Наиме, како каже у серијалу више пута спомињани Емброуз Бирс за хиромантију, а то важи и за све сродне технике, у питању је “метод бр. 947 узимања новца под лажним изговором. Састоји се из ‘тумачења личности’ читањем линија на шаци. Ово није потпуна превара; личност се стварно може врло тачно проценити на овај начин, јер линије на свакој руци поднетој на увид јасно творе реч ‘будала’. Непоштење је у томе што ову реч нико не прочита гласно.“
Међутим, пресудан разлог зашто астролошко навлачење успева јесте то што људи напросто желе да верују, они жуде да чују одређене ствари, а шарлатани им управо то и дају. Стварност, како природна тако и друштвена, умногоме је хаотична, непредвидљива, што изазива анксиозност код људи. Отуд они желе да буду утешени, да буду уверени да се све ипак дешава с разлогом, да ће на крају све имати смисла било да је то записано у звездама, у књизи живота или божанској промисли. Иако је, како примећује редитељ Вернер Херцог, универзум монструозно равнодушан према присуству човека – па „му“ је свеједно да ли ће о Земљу кобно треснути астероид или ћемо, пак, овуда главињати још дуго у срећи и весељу – људи желе да буду обрлаћени, будаласто уверени да је све део некакве „чудни су путеви господњи“, дакле неспознатљиве, али несумњиво постојеће и смислене приче. Наравно, од посебне је утехе у астрологији и сличним квазидисциплинама то што нас ратосиљавају одговорности. „Кривица је“, дефинише Бирс, „терет који се лако скида и пребацује на рамена Бога, Судбине, Среће, Случаја или ближњега свога. У доба астрологије било је уобичајено истоварити га на неку звезду.“ Нажалост, како видимо, доба астрологије и даље траје, људи су до танчина упућени у хороскопску типологију, а при том појма немају која им је крвна група.
Са жељом да се верује, уместо да се истини загледа у очи, често је скопчана у претходном тексту разматрана конфирмацијска пристраност тј. склоност да изналазимо потврде нашем предубеђењу, уместо да се дамо у потрагу за контрапримерима. Видовњак „све погађа“ обично само зато што смо занемарили, превидели, заборавили све његове промашаје. А поткрепљење је к’о од шале могуће наћи када се ради о „визијама“ и прогнозама као што је „видим проблем који имаш са пријатељем или рођаком“.
У следећем броју позабавићу се бројним познатим аргументима против науковања да положај планета у време рођења има магичан ефекат на личност. Ови су аргументи одавно разбуцали било какве објашњавалачке претензије астрологије. Авај, вера у хороскоп свеједно остаје нетакнута. Јер, као што рече мађионичар и скептик Џејмс Ренди чијем ћу раду ускоро посветити засебан текст, „оне који верују без доказа не можеш убедити доказима“.