Magarac u horoskopu

IVAN KOVAČ

MALI VODIČ KROZ KRITIČKO MIŠLJENJE (6)
„Vi imate potrebu da se dopadnete drugim ljudima i da vam se dive, ali ipak uspevate ostati samokritični. Iako imate neke slabosti, generalno ste u stanju da ih kompenzujete. Imate dosta neiskorišćenih kapaciteta koje još uvek niste usmerili u svoju korist. Disciplinovani i samokontrolisani spolja, iznutra ste skloni brigama i nesigurnostima. S vremena na vreme sumnjate da li ste doneli pravu odluku ili učinili najbolju stvar. Preferirate izvestan stepen promene i različitosti, pa postanete nezadovoljni kada se osetite sputanim ili vas nešto ograničava. Ponosni ste na to što ste nezavisni mislilac i što ne prihvatate mišljenja drugih bez zadovoljavajućih argumenata. Ipak, smatrate da nije baš najmudrije biti previše otvoren u pokazivanju cele svoje ličnosti drugima. Obično ste ekstrovertni, dostupni i društveni, ali ima perioda kada se povučete u sebe ili postanete oprezni. Neki od vaših ciljeva imaju tendenciju da budu prilično nerealni.“ Pronašli ste se u ovome? Kako i ne biste. Reč je o takozvanom Forerovom efektu. Psiholog Bertram Forer je svoje studente zamolio da urade test ličnosti, međutim zanemario je njihove odgovore prosledivši svima identičan gorenavedeni opis koji je pokupio iz nekog astrološkog magazina. Studenti su potom procenjivali dobijeni nalaz i odreda visoko – u proseku 4,26 od 5 – vrednovali njegovu tačnost. Slični su rezultati dobijeni i u ponovljenim istraživanjima, a tako bude kada i sam zatražim od svojih đaka iz bečejske gimnazije i ekonomsko-trgovinske škole da mi dostave precizne podatke o okolnostima rođenja kako bismo navodno testirali „trenutno najpouzdaniji astrološki program na internetu“. Naravno, svima prosledim gornji opis ličnosti, a oni većinom budu impresionirani kako je „sve pogodio“.
U čemu je fora? Pre svega radi se o tome, kako je primetio američki šoumen i vlasnik cirkusa Fineas Tejlor Barnum, da dobar program treba da ima ponešto za svakoga. Opis, naime, vrvi od tvrdnji koje imaju „okruglo pa na ćoše“ kvalitet – uopštene su, nejasne, dvosmislene, pa se na tu svojevrsnu roršahovu mrlju projektuje koješta, učitava, uz uverenje da je tu reč upravo o nama samima. Vajni zvezdoznanci frljnu dva-tri opšta mesta o poslu/lovi („promena na vidiku“), ljubavi („imate tajnu simpatiju“), zdravlju („pazite se prehlade“), i, što bi rekao zagrebački fizičar i popularizator nauke Saša Ceci, „eto horoskopa za jarca. Ili magarca.“ Baš zbog fluidinosti i maglovitosti astroloških principa i prognoza – tome itekako pripomažu ograđivanja kao što su „u perspektivi je“, „vidim potencijal za“, „postoje izgledi“ – filozof nauke Karl Poper je astrologiju uzeo za prototip pseudonauke (o pseudonauci podrobno nekom drugom prilikom). Da bi neka teza bila naučna, uopšte smislena, Poper je smatrao da mora biti ne samo proverljiva nego i opovrgljiva. Kako, međutim, oboriti tvrdnju ohridskih mantijaša spomenutu u prethodnom tekstu da se pod nadgrobnom pločom mogu začuti otkucaji srca svetog im Nauma, uz kvaku da ako se ne začuju to je otud što nam je duša grehom ogluvela. Ili kako opovrgnuti dijagnozu alternativnomedicinskih muljatora da nam je „bioenergija u disbalansu“?! – Nikako!
Takođe, ovde dejstvuje i laskanje. Sujeti prija kada nas drugi prikazuju u povoljnom svetlu, pa ako čujemo da smo „nezavisni mislilac koji ne prihvata mišljenja drugih bez zadovoljavajućih argumenata“, ma koliko zaista bili trezveni u razmišljanju ipak dolazimo u iskušenje da (nekritički) poverujemo u to, a potom i u niz drugih, još sumnjivijih tvrdnji. Forerov efekat i laskanje ne samo da čine da spustimo skeptičarski gard, nego nas i fasciniraju, jer nam izgleda da smo pročitani kao otvorena knjiga, dok pravo čitanje – takozvano hladno čitanje – tu tek počinje. Manipulator navodno konsultuje zvezde, pasulj, karte, kristalnu kuglu itd. dok je zapravo sve vreme u lovu na detalje, pomno opservira mimiku, uopšte govor tela, akcenat, odeću, nakit itd. svog klijenta. Artur Konan Dojl je lik Šerloka Holmsa osmislio dobrim delom po ugledu na svog profesora medicine Džozefa Bela koji je bio u stanju da na osnovu nekoliko teško primetnih detalja izvede pouzdane zaključke o zanimanju, životu i dijagnozi slučajnih prolaznika. Obično su ovi šarlatani izvanredno elokventni, nenametljivo zameću dijalog, i u formi konstatacija zapravo postavljaju pitanja provocirajući klijentovo ispovedanje („javlja mi se šta je u pitanju, ali mi vi morate pomoći“). Pojedini su i izuzetno harizmatični, prepotentni, što poseban utisak ostavlja na lakoverne, sugestibilne osobe. Pričaju nezaustavljivo, oglušujući se o eventualne prigovore ili sumnje klijenta, neumorno preformulišući ono što im je klijent već saopštio. A kako bi dobili na vremenu dok se ne snađu, i kako bi diktirali tempo, ispomažu se poštapalicama. Karakterističan je primer nekada poznatog vidovnjačkog petljanca Ljubiše Trgovčevića koji je u televizijskim programima tokom telefonskih uključenja nemilice ponavljao „da li me čujete“ iako nikakvih smetnji nije bilo na vezi. Naposletku, osim hladnog čitanja koje podrazumeva prikupljanje saznanja na licu mesta, takozvano vruće čitanje čemu pojedini šarlatani takođe pribegavaju predstavlja korišćenje podataka koji su unapred doznati o klijentu. Bilo kako bilo, jednu ključnu stvar svi oni s potpunom izvesnošću uspevaju iščitati. – Naime, kako kaže u serijalu više puta spominjani Embrouz Birs za hiromantiju, a to važi i za sve srodne tehnike, u pitanju je “metod br. 947 uzimanja novca pod lažnim izgovorom. Sastoji se iz ‘tumačenja ličnosti’ čitanjem linija na šaci. Ovo nije potpuna prevara; ličnost se stvarno može vrlo tačno proceniti na ovaj način, jer linije na svakoj ruci podnetoj na uvid jasno tvore reč ‘budala’. Nepoštenje je u tome što ovu reč niko ne pročita glasno.“
Međutim, presudan razlog zašto astrološko navlačenje uspeva jeste to što ljudi naprosto žele da veruju, oni žude da čuju određene stvari, a šarlatani im upravo to i daju. Stvarnost, kako prirodna tako i društvena, umnogome je haotična, nepredvidljiva, što izaziva anksioznost kod ljudi. Otud oni žele da budu utešeni, da budu uvereni da se sve ipak dešava s razlogom, da će na kraju sve imati smisla bilo da je to zapisano u zvezdama, u knjizi života ili božanskoj promisli. Iako je, kako primećuje reditelj Verner Hercog, univerzum monstruozno ravnodušan prema prisustvu čoveka – pa „mu“ je svejedno da li će o Zemlju kobno tresnuti asteroid ili ćemo, pak, ovuda glavinjati još dugo u sreći i veselju – ljudi žele da budu obrlaćeni, budalasto uvereni da je sve deo nekakve „čudni su putevi gospodnji“, dakle nespoznatljive, ali nesumnjivo postojeće i smislene priče. Naravno, od posebne je utehe u astrologiji i sličnim kvazidisciplinama to što nas ratosiljavaju odgovornosti. „Krivica je“, definiše Birs, „teret koji se lako skida i prebacuje na ramena Boga, Sudbine, Sreće, Slučaja ili bližnjega svoga. U doba astrologije bilo je uobičajeno istovariti ga na neku zvezdu.“ Nažalost, kako vidimo, doba astrologije i dalje traje, ljudi su do tančina upućeni u horoskopsku tipologiju, a pri tom pojma nemaju koja im je krvna grupa.
Sa željom da se veruje, umesto da se istini zagleda u oči, često je skopčana u prethodnom tekstu razmatrana konfirmacijska pristranost tj. sklonost da iznalazimo potvrde našem predubeđenju, umesto da se damo u potragu za kontraprimerima. Vidovnjak „sve pogađa“ obično samo zato što smo zanemarili, prevideli, zaboravili sve njegove promašaje. A potkrepljenje je k’o od šale moguće naći kada se radi o „vizijama“ i prognozama kao što je „vidim problem koji imaš sa prijateljem ili rođakom“.
U sledećem broju pozabaviću se brojnim poznatim argumentima protiv naukovanja da položaj planeta u vreme rođenja ima magičan efekat na ličnost. Ovi su argumenti odavno razbucali bilo kakve objašnjavalačke pretenzije astrologije. Avaj, vera u horoskop svejedno ostaje netaknuta. Jer, kao što reče mađioničar i skeptik Džejms Rendi čijem ću radu uskoro posvetiti zaseban tekst, „one koji veruju bez dokaza ne možeš ubediti dokazima“.