Михајло Гуцуња учи о друштву кроз своју љубав према глуми и историји

Михајло Гуцуња ученик је трећег разреда Гимназије, а његова два највећа хобија су она која га красе многобројним наградама и похвалама, историја и глума кроз коју свакодневно учи и сазрева.

За историју се заинтересовао док је спремајући се за контролни из историје учио о Египту у основној школи „Чех Карољ“ у Ади, коју је завршио као ђак генерације. Из те друштвене науке има неколико награда на окружним и општинскм такмичењима и два четврта места на републичким такмичењима у осмом разреду основне и другом разреду средње школе а оно чему се највише дичи јесте прво место освојено на републичком такмичењу из историје у првој години Гимназије.

Михајла смо питали зашто се дешавају ове ситуације у Украјини и Палестини, када би са стеченим знањем онога што се десило у прошлости, друштво требало да исправља те грешке, на шта је он дао образложење које наводи на размишљање.

„Потенцијал историје као науке у школским клупама уопште није искоришћен како треба. Колико год ви доброг професора имали, због наставног плана, историја се данас углавном своди на пуко учење имена и датума без удубљивања у материју и учења лекција само да би се научиле, а не да би се нешто научило из њих. Наравно, неке основне историјске чињенице је срамота не знати јер спадају у општу културу, али фокуси часова историје би требало да буде мултиперспективно сагледавање догађаја, њихово повезивање, истраживачки рад и томе сличне ствари. Такође, мислим да је градиво које се учи у уџбеницима доста оскудно и мислим да је градиво ког мањка борба обичног човека против система кроз историју, али то наравно том истом систему не одговара. Жао ми је што се историји не придодаје већи значај и што јој се не приступа на адекватан начин. Управо то су разлози због којих се грешке из историје понављају изнова и изнова, што нам геноцид који се управо одвија у Палестини пред нашим очима и говори. Историја се данас, поготово у Србији и на Балкану прекраја и погрешно тумачи и често користи као изговор за национализам и мржњу, посебно у круговима младих људи заинтересованих за исту. Данас у Србији међу младима који се баве историјом углавном преовладавају конзервативни ставови, или чак клерикалистички, односно ставови који нас враћају у прошлост. Међутим, можда ипак и није све толико црно, с обзиром да нам историја говори како добро увек на крају победи зло и како друштво на послетку упркос препрекама успева да иде напред ка све либералнијим схватањима.“

Поред такмичења из историје, за које се већ увелико спрема, Михајло је члан ученичког парламента у школи којој похађа, води Гимназијски радио са другим учеником Гимназије, Страхињом Танасијиним, а како каже воли и да филозофира.

„Члан сам дебатног клуба у Гимназији и много волим да дебатујем, размишљам и филозофирам о темама које сежу од веома важних попут постојања бога и смисла живота до потпуно баналних, као на пример, пре неки дан сам размишљао који је најбржи начин да људи изађу из пуног аутобуса.“

 

Као што смо у уводу већ најавили, Гуцуња има страст и према глуми. Члан је театра младих „Мишоловка“ из Новог Сада где је глумио у представама попут „Дневника Ане Франк“, Буђење пролећа-дечја трагедија“ и „Мора ли Чехов-мора!“.

„Пре процеса рада на представи Буђење пролећа-дечја трагедија, немачког писца Франка Ведекинда, смо на папир написали теме о којима бисмо волели да радимо и представу и пошто су се теме поклапале са оним које се покрећу у буђењу, одабрали смо ту представу. Ова представа отвара многе теме, али када бих морао да срочим све у једну, то би било ментално здравље младих и препоручио бих сваком младом човеку да погледа ову представу. У овом комаду глумим Мелхиора Габора, надареног четрнаестогодишњака кога је уништио систем и његовим ликом се бавим скоро две године и много сам глумачки сазрео у овом процесу, али сазревам и даље, с обзиром да нисмо престали са извођењима ове представе. Поред глумачког сазревања, разговори које смо водили у току овог процеса, а било их је много су ми потпуно промениле поглед на свет и много рашириле видике“, присећа се наш саговорник и наводи да је процес током припреме сваког лика изазован, али да се на крају исплати.

„Сваки процес носи своје чари и у сваком се ужива и пати на други начин. Оно што је златно правило за сваки процес је да колико код га мрзите и кудите док траје, увек ће вам једног дана недостајати. У сарадњи са Спомен збирком Павла Бељанског спремили смо три представе. Павле Бељански је био покровитељ многих наших уметника у прошлом веку, укључујући Игњата Јоба, Мила Миуновића, Петра Лубарду и друге. Те три представе су „Шест портрета Павла Бељанског“, која говори о његовом животу и раду, „У огледалу муза“ , чија је тематика његов однос са сликарима које је финансирао и „Боеми са Монпарнаса“, која говори о лику и делу нашег сликара Саве Шумановића. Велика ми је част што сам учествовао у овим представама, јер сам кроз њих научио много о српској и југословенској уметности, а на период у ком смо још играли ове представе и имали пробе у спомен збирци сви гледамо носталгично, јер је атмосфера у њој веома пријатна и најзабавније пробе су биле управо у њој.“

Глумци омладинског театра Мишоловка суочавају се, како сазнајемо од Гуцуње, са изазовом да пронађу простор где би изводили комаде, пошто немају адекватан простор где би наступали, али он се нада да ће и тај проблем бити решен.

Наш саговорник открио је да планира да упише Академију уметности у Новом Саду, али је такође нагласио да не би могао без свих оних који су му помогли у процесу одрастања, а то су његови професори историје из основне и средње школе, Ненад Шкрбић и Радмила Свитлица, његов драмски учитељ и педагог Ибро Сакић, кога много поштује и за кога често воли да каже да је најбољи драмски педагог на свету и наравно његове мајке Снежана Мишовић, која га је научила менталитету који данас има.

„Заувек ћу памтити и водити се њеном реченицом -Буди у животу шта хоћеш, али чак и ако будеш чистио улице, нека твоја буде најчистија од свих-“, додаје Михајло Гуцуња за сам крај овог интервјуа, уједно остављајући суграђанима Бечеја и читаоцима листа Бечејски дани о чему да размишљају.