ВестиДруштвоМлади

Млади разговарали о репродуктивном здрављу кроз психолошки аспект

Последња радионица у склопу пројекта репродуктивном здрављу младих и популацопне политике које је организовала Канцеларија за младе општине Бечеј  на српском била је едукација о важности вођења бриге о репродуктивном здрављу, али овог пута кроз психолошки аспект.

Едукаторка радионице, директорка Центра за социјални рад, психолошкиња Ивона Божовић је говорила о повезаности стереотипа, предрасуда и дискриминације са репродуктивним здрављем. Она је истакла да људи врло често мешају ова три појма, те и да самим тим нису свесни утицаја који стереотипи, предрасуде и дискриминација имају на друштво.

Шта је стереотип, предрасуда и дискриминација?

Стереотипи се дефинишу као генерализације, шематске и круте представе о особинама и личности припадника неке групе, која се круто преносе и примењују на сваког појединца из групе.

Предрасуде су врло често необјективан став, који може бити позитиван и негативан, који утиче на однос особе према неком појединцу, групи или институцији.

Извор: https://ovo-smo-mi.com/васпитни-рад/стереотипи-и-предрасуде/

Дискриминација је према дефиницији Повереника за заштиту равноправности, неједнако поступање према особи или некој групи на основу неког њиховог личног својства, што за последицу има неједнакост у шансама да остваре уставом и законом загарантована права. То je нejeднaко третирање, искључивање, односно довођење у подређен пoлoжaj пojeдинaцa или групa људи кojи сe нaлaзe у истoj, сличнoj или упoрeдивoj ситуaциjи.

Несвесно, без довољно информација и знања развијамо предрасуде и стереотипе па чак и дискриминишемо.Стереотипи, предрасуде и дискриминације настају између осталог из страха а страх из незнања, зато што нам је нешто непознато, немамо искуства с тим, немамо или површно располажемо правим информацијама. Зато је едукација, информисање, усвајање нових знања кључ за отклањање предрасуда, стетеотипа, дискриминација. Тек кад неко буде имао знање о некој теми, сагледао проблем из свих углова, тек онда ће моћи да измени свој став“, каже Божовић за Бечејске дане.

Како каже, особе оболеле од полно преносиве болести могу бити осуђиване у друштву из страха и не знања о самим болестима и начинима преношења истих.

На пример, да нема потребе да идемо код лекара да можемо сами да се лечимо, осудимо неку особу јер је добила сексуално преносиву болест а не знамо како се она преноси и да се заправо и нама може десити, дискриминишемо неку одређену групу људи мислећи да су ризичног понашања а заправо нису.“

Млади су са едукаторкама из Омладинског центра ОПЕНС кроз интерактивне радионице причали управо о начинима контрацепције, полно преносивим болестима, сиптомима и лечењу. Такође, родитељи адолецената су имали прилику да сазнају којим алатима да се носе са изазовима у родитељству. Наредна радионица је „Шољица чаја са психологом“, али на мађарском језику.

Ове радионице спроводе се у оквиру програма из области очувања и унапређења репродуктивног здравља младих и популационе политике, који је подржан од стране Министарства за бригу о породици и демографије.

Слике: КЗМ