„Млади са брдовитог Балкана“ – Ученици из Илијаша и Бара у посети ЕТШ

Ученици и професори Економско трговинске школе у Бечеју су ових дана били домаћини у пројекту „Млади са брдовитог Балкана“. У питању је друга фаза пројекта која је део програма сарадње, дружења и размене искустава ученика из три бивше југословенске републике Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Носилац пројекта је школски центар „Неџад Ибришимовић“ из Илијаша (близу Сарајева) и ученици из овог центра су заједно са ученицима Средње економско/угоститељске школе из Бара били гости ЕТШ. Овај пројекат је подржан и од Фонда Уједињених нација за изградњу мира али и од Регионалног центра за сарадњу младих. НВО партнер носиоцу пројекта је омладинска организација „Carpe diem“ из Илијаша. Све три школе су потписале заједнички Меморандум о сарадњи у овом пројекату али су према речима ученика из све три школе најважнији лични контакти и пријатељства које су у оквиру овог пројекта већ стекли. Колико имају заједничких тема и сличности показали су већ током првог сусрета у Илијашу а након Бечеја очекује их и наставак програма у Бару и то негде у јуну на почетку туристичке сезоне. Трећа фаза пројекта у Бару требало је да буде организована већ почетком априла али је због епидемије коронавируса одложена за лето. У пројекту учествују по десет ученика из сваке школе али су током боравка и размене ученика сви ђаци школе домаћина учесници радионица, форум театра и дружења, што је око 2000 деце индиректно.

Амир Џафо, директор школског центра из Илијаша рекао је: „Ја често волим да кажем да у суштини и не постоји наки разлог да се миримо јер ми лично се нисмо ни свађали али можемо да избришемо неке лоше приче из прошлости а овим младим људима који су већ рођени у двехиљадитим поставимо неке здраве темеље за будућу сарадњу. Код нас у Илијашу ученици су боравили 5 дана и током тог времена били су смештени заједно, били су помешани током радионица, нису се раздвајали 24 часа.“

„Ја сам јако задовољна што смо ми потписали овај протокол и бечејска јавност зна да је ЕТШ једна од школа која не само у Бечеју него у целој нашој земљи је међу првима у свим нашим пројектима сарађујемо са свим школама у земљи и инострантву. Ово велико пријатељство које се десило између ученика бивших југословенских република показује само колико смо слични, колико се заиста разумемо. Језик је свакако још једна ствар која нас спаја али и култура, традиција, темперамент. Мене радује свака врста сарадње. Ми професори смо у оквиру овог пројекта размењивали искуства о реформама у нашим школским системима, сличности и разлике у поступку јер сви смо ми кренули из једног јединственог образовног система и има много сличности које нас везују, имамо сличне или некад и исте проблеме и све наше земље су у неком облику реформе образовног система. Нама олакшава и помаже то што су рецимо неке ствари у Босни и Херцеговини боље решене па нам та њихова искуства дају добар пример. Они нпр. имају као обавезу за ђаке друштвено/корисног учење што подразумева да сваки ученик током 4 године школе има обавезних 40 сати друштвено корисног рада којим ће допринети заједници. Таква пракса се код нас још увек види као казна али би требало да ученици науче да је допринос заједници задовољство. О томе ћемо рецимо разменити искуства у оквиру овог меморандума.“ – рекла нам је директорица ЕТШ Гордана Ковачев.

„Пројекат се састоји из више фаза, радили смо радионице различитих тема: религија, савремено друштво, демократија људска права, психологија припадања, уметност и идентита, радионице форум театра. Ми смо желели да млади људи са Балкана имају прилику да кроз различите начине упознају једни друге и упознају шта је то њима заједничко на чему могу градити будућност. Мени је заиста задовољство да најавим да ће данас у Бечеју бити представа форум театра под називом „Ја у миру могу све.“– рекла је председница удружења „Carpe diem“  Елма Чутура

Александра Бакрач, локални координатор на овом пројекту нам је рекла: „Желела бих да пренесем поруку ученика, њихова молба за нас а мислим да им то можемо испунити да покушамо да им омогућимо да баш у овом саставу учествују у још неком пројекту. Толико су се зближили да желе да наставе сарадњу, да уче заједно и да се друже, да та пријатељства постају још јача. Ученици су нам поставили овај велики домаћи задатак да покушамо преко разних организација да им то омогућимо док су још у нашим школама то и остваре.“

Лазар Драшковић, ученик школе из Бара: „Ја из овог пројекта излазим са једним више позитивним искуством а са једном предрасудом мање и надам се да ћемо и ми успети да овако узвратимо гостопримство на које смо наишли у Илијашу и Бечеју и да проширимо наше пријатељство.“