Narodna biblioteka i BUM: Borba protiv nasilja nad ženama tiče se svih nas

U Narodnoj biblioteci u Bečeju održana je projekcija filma „Ne tiče me se… tiče se svih nas“ kao deo programa obeležavanja međunarodnog Dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Film je snimila kancelarija INL (Međunarodni biro za borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona) ambasade SAD u Srbiji u okviru pomenute kampanje sa ciljem da pokaže važnost prijavljivanja nasilja. Film je snimljeni društveni eksperiment koji je sproveden u Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici da bi se zabeležile reakcije građana nad nasiljem nad ženama.

Ovogodišnja kampanja usmerena je na celokupno društvo i na podsećanje da svi moramo da imamo društvenu i moralnu obavezu da prijavimo saznanje ili sumnju na nasilje i da smo kao društvo spremni da pružimo podršku.

Cilj filma jeste da se podigne svest u zaštiti žena i da rečenica “ne, tiče me se“ pređe u „tiče se svih nas”, jer smo svi deo zajednice i jednako dužni da svakog pojedinca štitimo od nasilja i jednako obavezni da ne ćutimo.

U filmu su iscenirane situacije u veoma prometnim gradskim sredinama u kojima muškarac maltretira na javnom mestu devojku. To se dešava na očigled veoma velikog broja prolaznika koji uglavnom prolaze i ne reaguju, u većini slučajeva niko od zatečenih građana nije prišao i niko nije intervenisao. Nakon snimanja video snimci su predočeni stručnim licima iz oblasti prevencije nasilja i većina od njih je komentarisala stepen ravnodušnosti i nezainteresovanosti koje društvo očigledno ima prema porodičnom ili rodno zasnovanom nasilju. Većina građana je u anketama na ulici kada su direktno pitani rekla da bi skoro sigurno odreagovali, zaštitili žrtvu od napadača ili pozvali policiju ali u samoj konkretnoj situaciji pokazalo se da većina uglavnom zaobilazi scenu i sklona je da intervenciju na licu mesta „prepusti“ nekom drugom.

Stručnjaci u filmu su predočili i neke statističke podatke koji su veoma alarmantni.Poražavajući je podatak istraživanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da svaka treća žena u Srbiji veruje da je porodično nasilje nad ženom privatna stvar.

O tome koliko je nasilje u porodici, partnerskog i ne-partnersko nasilje ozbiljan problem koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice govorili su stručnjaci tokom filma ali se diskutovalo kasnije na javnoj tribini u biblioteci. Svake godine sve više je i slučajeva femicida u državi, o broju drugih krivičnih dela koji su počinjeni kao porodično nasilje, fizičko ili psihičko može se najblaže reći da je u porastu.

U današnje vreme nasilje poprima različite forme i kada je sve prisutnije u digitalnoj sferi, gde postaje “nova normalnost”, ne smemo zaboraviti da je to kršenje ljudskih prava koji se ne sme tolerisati i pravdati, da je sramota biti nasilnik kao što je sra-mota to nasilje ne prijaviti.

Važno je da se ovakvim događajima odaziva više ljudi jer je edukacija i informisanost građana i građanki u ovom slučaju ključna, rekla je Katarina Stojisavljević, psihološkinja i jedna od savetnica u Besplatnom psihološkom savetovalištu Bečejskog udruženja mladih. Iako radi sa žrtvama nasilja, teško se, kaže Stojisavljević, može ostati imun na potresne i uznemirujuće scene iz dokumentarnog filma koji je prikazan, iako je bilo upozorenje njih.

– Dok ne doživimo da ljudi nasilje percipiraju na ispra-van način, ne možemo ni raditi na njegovom sprečavanju. Kada govorimo o sprečavanju nasilja, postoji dijapazon koji je prven-stveno potrebno obuhvatiti, a to su pre svega informisanje i edukacija, a onda rad na konkretnim slučajevima, rekla je Katari-na Stojisavljević.