Obeležen Dan tolerancije

Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra. Osnovna prava svakog pojedinca su pravo na mišljenje, na različitost, na veroispovest, to je dan koji nas podseća na poštovanje i uvažavanje drugačijih od nas. Generalna Skupština Ujedinjenih nacija 1996. godine pozvala je zemlje članice da ustanove Dan tolerancije u sladu s Deklaracijom o principima tolerancije koja je potpisana od strane članica 16.novembra 1995. godine. UNESCO je proglašenjem međunarodnog dana tolerancije skrenuo pažnju na brojne međunarodne akte koji se tiču ljudskih prava.
Prema Deklaraciji, tolerancija je prihvatanje činjenica da „ljudska bića, prirodno različita po izgledu, položaju, govoru, ponašanju i vrednostima imaju pravo da žive i budu to što jesu.“ Tolerancija podrazumeva volju i sposobnost da se prihvati različitost. Veoma je važno da deca od najranijeg uzrasta budu svesni da im je ovo civilizacijska obaveza i da moraju da nauče to da poštuju i primenjuju u svakodnevnom životu u svom socijalnom okruženju. Škola ima veoma veliku ulogu u tome pa je ovaj dan svakako bilo neophodno da se obeleži i da se u školama razgovara i radi sa učenicima na razvijanju svesti o ovoj temi.
U svim bečejskim školama obeležen je ovaj dan kroz edukativne radionice i igrice. U OŠ „Sever Đurkić“ učenici srpskih odeljenja su recitovali pesmice na mađarskom jeziku i obrnuto. U školi „Zdravko Gložanski“ su deca uz društvene igrice učila o tolernaciji, u školi „Šamu Mihalj“ bilo je organizovano recitatorsko i likovno takmičenje kao i u školi „Petefi Šandor“ koja je organizovala i priredbu ovim povodom.
Veoma veselo bilo je i u Dnevnom boravku koji se nalazi pri Centru za socijalni rad. U ovoj ustanovi su tokom celog dana bile organizovane radionice sa preko 200 zabavištanaca koji su ovom prilikom posetili svoje drugare u Boravku. Mališani iz vrtića su zajedno sa korisnicima učestvovali na radionicama. Ovo je već treća godina kako se obeležava ovaj dan u okviru Boravka i prema rečima koordinatora ove ustanove, Željka Bošnjaka, ovo je bila jedinstvena prilika da deca iz boravka ali i vrtića nauče na najneposredniji način šta je tolerancija. Jedna od najlepših aktivnosti koji su u Boravku imali tokom ovog dana bila je zajednička izrada velikog Drveta tolerancije na zidu učionice gde su deca sa papirnim otiskom svojih dlanova i imenima napravili veliko zajedničko drvo. Bošnjak nam je takođe rekao i da je ovo odličan način da se deca iz vrtića pripreme za to da će se, kad krenu u školu, susresti sa svojim drugarima koji su različiti jer sada škole rade po inkluzivnom programu, da nauče kako da se ponašaju ukoliko budu svedoci nekog oblika netolerancije.
Kroz ovaj program i u razgovoru sa mališanim dobili smo veoma interesantne odgovore šta je za njih tolerancija, šta konkretno ta reč njima znači. Iako je većina „naučila“ da kaže ono što su čuli od vaspitačica ili roditelja kada su upitani da daju primer gde treba biti tolerantan najzanimljiviji su bili odgovori koji su bili deo ličnog iskustva. Od ovih odgovora koji su zapisani na papirićima napravljena je dugačka „zmija tolerancije“ i prema rečima koordinatora ovaj deo radioničarskog programa je za njega bio najzanimljiviji jer je, pokazalo se, očigledno koliko deca nepogrešivo sama definišu i prepoznaju gde i na koji način treba da reaguju i pokažu empatiju i razumevanje.