„Оброк за породицу“ – фејсбук група која помаже најсиромашнијим Бечејцима

Идеја је потекла са једне фејсбук групе и иницијативе Новосађанке Мирјане Мутуц и њених ћерки Мине Гаврилов и Маријане Кресојевић. Оне су прошле године решиле да направе акцију и да у својим кућама припремају оброке за самохране мајке, породице слабијег материјалног статуса, особе са инвалидитетом и старе људе који немају ничију помоћ. Мирјана и њене ћерке месецима су саме кувале и носиле оброке породицама које су им препоручили њихови пријатељи са фејсбука. Њихова идеја је на почетку била да то раде саме али пошто се показало да су потребе много веће решиле су да промовишу акцију и да је прошире. Сада је то већ добро организована машина у Новом Саду где се свакодневно помаже и доставља храна веома великом броју породица. У међувремену, како то обично бива на друштвеним мрежама, иницијатива се проширили веома брзо и по другим градовима па у овом тренутку скоро 20-так градова има своје групе на фејсбуку и раде синхронизовано са осталима и помажу својим суграђанима у невољи.

У Бечеју групу „Оброк за породицу – Бечеј“  су отворили и започели Амалија Лаки и Тибор Сабо. Свакодневно се на отвореном профилу на фејсбуку објављују апели и фотографије прилога које наши суграђани донирају у оквиру ове акције. Разговарали смо са овим брачним паром о томе како су дошли на идеју да се прикључе овој иницијативи, какав је одазив у Бечеју, како раде и какви су им планови за убудуће.

Б.Д.: Када сте започели са акцијом и какав је одзив Бечејаца?
А.Л.: Почели смо 31. децембра. Било је то онда када је и народна кухиња имала краћу паузу у раду. Новосадски огранак је почео са радом 1. новембра. Тренутно имамо мали застој јер немамо довољно донација у храни јер када смо кренули био је много већи одзив грађана, сада више доносе гардеробу а храну и хигијену, оно што нам је најпотребније, много мање. Нама се дневно јавља и до десет чак и двадесет породица којима је потребна помоћ у храни пре свега и ми немамо увек могућност да им изађемо у сусрет. Јуче и прекјуче смо добили само један прехрамбени пакет. Данас ми је од четири породице стигла порука са питањем „Хоће ли бити хлеба?“

Б.Д.: На који начин може да се код вас донесе готова храна, колико дуго може да стоји, људи се брину да ли имате могућности одмах да некоме то уручите, посебно када је у питању храна која мора одмах да се употреби?
А.Л.:Може да се донесе у пластичним контејнерима, имате оне једнократне који могу да се купе на пијаци, битно је да добро упакујете. Верујте ми, то веома брзо оде, скоро одмах. Како нам грађани донесу ми гледамо да у року од сат времена то и поделимо. Храна оде веома брзо и само оно што није кварљиво и може да стоји сачувамо да то поделимо касније кад буде потребно. У сваком случају долазе у обзир кувани оброци, то нам је често и најважније јер можемо да рачунамо да сад већ имамо скоро 80 породица којима је свакодневно потребна помоћ када је храна у питању, то су углавном породице које одмах могу да преузму оброк али имамо и породице које чак не знају ни ко смо јер немају интернет, струју … ми смо на неки начин дошли до њихових адреса, упознати смо са њиховим тренутним потребама па одемо до њих, однесемо им храну, често не знају ни ко смо ми. Имамо и бака и дека који такође кад им донесемо не знају ко смо, не знају како то функционише. Било је ситуација да смо пролазећи улицом видели пуно деце око куће, кућа у катастрофалном стању и како смо у том тренутку имали само неких 30 породица са којима смо радили а код куће смо имали 15 пакета хране више ушли смо у кућу и питали их да ли им треба помоћ. Радили смо и од врата до врата и чето је различита реакција била људи. Било је ту свашта.

Б.Д.: Како стојите са простором?
А.Л.:Веома слабо, ауто смо истерали из гараже и углавном ту чувамо део хране и друге донације грађана. Све што добијемо унесемо, фотографишемо, разврстамо по величинама. Имамо и малу летњу кухињицу, ту углавном чувамо храну јер је ту безбедно и чисто, то се закључава. Одећу и конзервирану храну чувамо у гаражи. Од плате до плате финансирамо и гориво да разнесемо храну и др. када нам неко затражи. Кад нестане горива онда користимо електрични бицикли.

Б.Д.:Да ли сами радите или имате још волонтера?
А.Л.:Сами радимо, за сада, помогне нам још једна пријатељица и то углавном ту у Новом Селу. Према правилима не смемо ни да тражимо да нас неко финасира, да узмемо новац, ако неко баш инсистира да нам самоиницијативно да, на пример за гориво, онда то можемо да прихватимо. Али зато и грађани морају имати разумевања да ако баш нисмо у могућности да одмах покупимо ствари да буду стрпљиви. Исто тако раде и у Новом Саду, код њих је то велика операција, јако је велики одазив људи, морају добро да се организују.

Б.Д.: Какви су вам даље планови?
А.Л.:Од 1. марта смо планирали да узмемо једну тезгу на пијаци (кренућемо од мале пијаце јер смо ми у Селу) па да видимо какав ће бити одазив. Ето то нам је једна од нових идеја.

Б.Д.: Да ли сте контактирали пицерије, ресторане јер они имају вишак хране … то раде у Новом Саду и у другим градовима?
А.Л.:Нисмо још увек а нису се сами јавили до сада. Надамо се да хоће сада кад мало још промовишемо акцију. Ми се држимо правила новосадске иницијативе јер смо кренули са њиховом идејом. Они су позвали и све оне који се професионално баве припремом хране да се придруже хуманом тиму за кување и једном недељно донирају пицу, пециво, кувани ручак, колаче… Дакле, апел важи и за наше пицерије, ресторане, пекаре, посластичарнице, особе које раде кетеринг да на овај начин буду део ове друштвено-корисне акције.

Б.Д.: Да ли имате неки отворен рачун на који могу да се уплате средства?
А.Л.:Не, немамо и то је правило које смо преузели од новосадске групе. Новац не примамо, то смо до сада урадили само у три случаја и то када смо направили акцију да се помогне жени којој је искључена струја због дуга од 50-так хиљада динара. У Електровојводини нису били одушевљени идејом да им грађани уплаћују мање износе на један рачун па смо скупили новац на један рачун мог супруга који он не користи али смо сликали сваку уплату и објавили и после све то уплатили на њен рачун. Имали смо и случај једног непокретног дечка који није био у могућности да сам оде па смо узели новац купили храну и фотографисали и објавили и једне наше познанице која је била на путу назад за Немачку и дала је 20 евра и то смо објавили рачун и шта смо купили … тако нешто смемо да примимо и то само кад знамо да можемо да оправдамо и да онима који донирају пошаљемо доказ шта смо купили а у питању су нам блиски људи и познаници којима можемо да верујемо да неће бити проблема.

Б.Д.: Да ли је било проблема до сада са реакцијом људи јер кад се нешто бесплатно дели често се дешава да и они којима помоћ није неопходна „стану у ред“?
А.Л.:Било је мањих проблема али се ми трудимо да будемо фер и да им објаснимо да има још породица, да су можда у лошијем материјалном положају од њих … све су то мали проблеми у односу на бенефит читаве акције за Бечеј.

Важно!!! 

Ваше донације можете оставити на адреси Браће Тица бр. 66 свакога дана од 7  до 18 часова.