„Obrok za porodicu“ – fejsbuk grupa koja pomaže najsiromašnijim Bečejcima

Ideja je potekla sa jedne fejsbuk grupe i inicijative Novosađanke Mirjane Mutuc i njenih ćerki Mine Gavrilov i Marijane Kresojević. One su prošle godine rešile da naprave akciju i da u svojim kućama pripremaju obroke za samohrane majke, porodice slabijeg materijalnog statusa, osobe sa invaliditetom i stare ljude koji nemaju ničiju pomoć. Mirjana i njene ćerke mesecima su same kuvale i nosile obroke porodicama koje su im preporučili njihovi prijatelji sa fejsbuka. Njihova ideja je na početku bila da to rade same ali pošto se pokazalo da su potrebe mnogo veće rešile su da promovišu akciju i da je prošire. Sada je to već dobro organizovana mašina u Novom Sadu gde se svakodnevno pomaže i dostavlja hrana veoma velikom broju porodica. U međuvremenu, kako to obično biva na društvenim mrežama, inicijativa se proširili veoma brzo i po drugim gradovima pa u ovom trenutku skoro 20-tak gradova ima svoje grupe na fejsbuku i rade sinhronizovano sa ostalima i pomažu svojim sugrađanima u nevolji.

U Bečeju grupu „Obrok za porodicu – Bečej“  su otvorili i započeli Amalija Laki i Tibor Sabo. Svakodnevno se na otvorenom profilu na fejsbuku objavljuju apeli i fotografije priloga koje naši sugrađani doniraju u okviru ove akcije. Razgovarali smo sa ovim bračnim parom o tome kako su došli na ideju da se priključe ovoj inicijativi, kakav je odaziv u Bečeju, kako rade i kakvi su im planovi za ubuduće.

B.D.: Kada ste započeli sa akcijom i kakav je odziv Bečejaca?
A.L.: Počeli smo 31. decembra. Bilo je to onda kada je i narodna kuhinja imala kraću pauzu u radu. Novosadski ogranak je počeo sa radom 1. novembra. Trenutno imamo mali zastoj jer nemamo dovoljno donacija u hrani jer kada smo krenuli bio je mnogo veći odziv građana, sada više donose garderobu a hranu i higijenu, ono što nam je najpotrebnije, mnogo manje. Nama se dnevno javlja i do deset čak i dvadeset porodica kojima je potrebna pomoć u hrani pre svega i mi nemamo uvek mogućnost da im izađemo u susret. Juče i prekjuče smo dobili samo jedan prehrambeni paket. Danas mi je od četiri porodice stigla poruka sa pitanjem „Hoće li biti hleba?“

B.D.: Na koji način može da se kod vas donese gotova hrana, koliko dugo može da stoji, ljudi se brinu da li imate mogućnosti odmah da nekome to uručite, posebno kada je u pitanju hrana koja mora odmah da se upotrebi?
A.L.:Može da se donese u plastičnim kontejnerima, imate one jednokratne koji mogu da se kupe na pijaci, bitno je da dobro upakujete. Verujte mi, to veoma brzo ode, skoro odmah. Kako nam građani donesu mi gledamo da u roku od sat vremena to i podelimo. Hrana ode veoma brzo i samo ono što nije kvarljivo i može da stoji sačuvamo da to podelimo kasnije kad bude potrebno. U svakom slučaju dolaze u obzir kuvani obroci, to nam je često i najvažnije jer možemo da računamo da sad već imamo skoro 80 porodica kojima je svakodnevno potrebna pomoć kada je hrana u pitanju, to su uglavnom porodice koje odmah mogu da preuzmu obrok ali imamo i porodice koje čak ne znaju ni ko smo jer nemaju internet, struju … mi smo na neki način došli do njihovih adresa, upoznati smo sa njihovim trenutnim potrebama pa odemo do njih, odnesemo im hranu, često ne znaju ni ko smo mi. Imamo i baka i deka koji takođe kad im donesemo ne znaju ko smo, ne znaju kako to funkcioniše. Bilo je situacija da smo prolazeći ulicom videli puno dece oko kuće, kuća u katastrofalnom stanju i kako smo u tom trenutku imali samo nekih 30 porodica sa kojima smo radili a kod kuće smo imali 15 paketa hrane više ušli smo u kuću i pitali ih da li im treba pomoć. Radili smo i od vrata do vrata i četo je različita reakcija bila ljudi. Bilo je tu svašta.

B.D.: Kako stojite sa prostorom?
A.L.:Veoma slabo, auto smo isterali iz garaže i uglavnom tu čuvamo deo hrane i druge donacije građana. Sve što dobijemo unesemo, fotografišemo, razvrstamo po veličinama. Imamo i malu letnju kuhinjicu, tu uglavnom čuvamo hranu jer je tu bezbedno i čisto, to se zaključava. Odeću i konzerviranu hranu čuvamo u garaži. Od plate do plate finansiramo i gorivo da raznesemo hranu i dr. kada nam neko zatraži. Kad nestane goriva onda koristimo električni bicikli.

B.D.:Da li sami radite ili imate još volontera?
A.L.:Sami radimo, za sada, pomogne nam još jedna prijateljica i to uglavnom tu u Novom Selu. Prema pravilima ne smemo ni da tražimo da nas neko finasira, da uzmemo novac, ako neko baš insistira da nam samoinicijativno da, na primer za gorivo, onda to možemo da prihvatimo. Ali zato i građani moraju imati razumevanja da ako baš nismo u mogućnosti da odmah pokupimo stvari da budu strpljivi. Isto tako rade i u Novom Sadu, kod njih je to velika operacija, jako je veliki odaziv ljudi, moraju dobro da se organizuju.

B.D.: Kakvi su vam dalje planovi?
A.L.:Od 1. marta smo planirali da uzmemo jednu tezgu na pijaci (krenućemo od male pijace jer smo mi u Selu) pa da vidimo kakav će biti odaziv. Eto to nam je jedna od novih ideja.

B.D.: Da li ste kontaktirali picerije, restorane jer oni imaju višak hrane … to rade u Novom Sadu i u drugim gradovima?
A.L.:Nismo još uvek a nisu se sami javili do sada. Nadamo se da hoće sada kad malo još promovišemo akciju. Mi se držimo pravila novosadske inicijative jer smo krenuli sa njihovom idejom. Oni su pozvali i sve one koji se profesionalno bave pripremom hrane da se pridruže humanom timu za kuvanje i jednom nedeljno doniraju picu, pecivo, kuvani ručak, kolače… Dakle, apel važi i za naše picerije, restorane, pekare, poslastičarnice, osobe koje rade ketering da na ovaj način budu deo ove društveno-korisne akcije.

B.D.: Da li imate neki otvoren račun na koji mogu da se uplate sredstva?
A.L.:Ne, nemamo i to je pravilo koje smo preuzeli od novosadske grupe. Novac ne primamo, to smo do sada uradili samo u tri slučaja i to kada smo napravili akciju da se pomogne ženi kojoj je isključena struja zbog duga od 50-tak hiljada dinara. U Elektrovojvodini nisu bili oduševljeni idejom da im građani uplaćuju manje iznose na jedan račun pa smo skupili novac na jedan račun mog supruga koji on ne koristi ali smo slikali svaku uplatu i objavili i posle sve to uplatili na njen račun. Imali smo i slučaj jednog nepokretnog dečka koji nije bio u mogućnosti da sam ode pa smo uzeli novac kupili hranu i fotografisali i objavili i jedne naše poznanice koja je bila na putu nazad za Nemačku i dala je 20 evra i to smo objavili račun i šta smo kupili … tako nešto smemo da primimo i to samo kad znamo da možemo da opravdamo i da onima koji doniraju pošaljemo dokaz šta smo kupili a u pitanju su nam bliski ljudi i poznanici kojima možemo da verujemo da neće biti problema.

B.D.: Da li je bilo problema do sada sa reakcijom ljudi jer kad se nešto besplatno deli često se dešava da i oni kojima pomoć nije neophodna „stanu u red“?
A.L.:Bilo je manjih problema ali se mi trudimo da budemo fer i da im objasnimo da ima još porodica, da su možda u lošijem materijalnom položaju od njih … sve su to mali problemi u odnosu na benefit čitave akcije za Bečej.

Važno!!! 

Vaše donacije možete ostaviti na adresi Braće Tica br. 66 svakoga dana od 7  do 18 časova.