Основни суд у Бечеју и даље један од најефикаснијих судова у држави
У четвртак 16. јануара у Основном суду у Бечеју одржана је редовна годишња конференција за штампу о раду суда у 2019. години. Конференцију за штампу је одржао сарадник у управи суда Марко Божовић.
Марко Божовић је најпре јавност обавестио о статистици и о начину и успешности рада Основног суда у Бечеју у претходној години:
„Хтео бих одмах на почетку да кажем да је Основни суд у Бечеју и даље међу пет најефикаснијих судова у Републици Србији. Немамо још тачне податке јер нису обрађени статистички извештаји свих судова али имајући у виду резултате који су остварени претходне године неспорно је да ће наш суд као и претходне године бити у самом врху по ефикасности. То значи да се у Основном суду у Бечеју убрзано решавају стари предмети. Подсетићу вас да се налазимо као један од четири суда са подручја Војводине у пројекту Подршка ЕУ Врховном касационом суду, тај пројекат траје до 2021. године и циљ јесте помоћ судовима у завршавању старих предмета. На крају 2019. године остало је само 2% старих предмета нерешених на нивоу нашег суда, чиме смо ми ухватили неки европски просек. Од 2332 предмета на крају прошле године остало је нерешено само 52 стара предмета и то пре свега у парничној материји, то су неки сложенији парнични поступци који трају више година и претпостављамо да ће се већи број од њих решити у току ове календарске године. Суд има 7 судија али наш суд има и судску јединицу у Новом Бечеју и надлежан је и за подручје целе општине Нови Бечеј.
У току целе прошле године евидентирано је само 10 притужби на рад суда, што је мање од једне притужбе месечно, то практично значи да су грађани генерално задовољни радом. Тих 10 притужби оцењено је као неосновано али нама је циљ да их буде што мање. Имали смо и само два приговора због повреде права на суђење у разумном року, по судовима у Републици Србији има веома велики број оваквих приговора, ти се бројеви мере стотинама и хиљадама предмета. Ово доста говори о ефикасности нашег суда. Такође и оба ова приговора су оцењена као неоснована. Наша суђења се одржавају у редовном року и завршавају се у неким оптималним роковима.
Истакао бих и предмете везане за хитно изрицање мера за спречавање насиља у породици: Основни суд у Бечеју је прошле године изрекао 108 ових решења где су продужене хитне мере и где је одређено или хитно исељење починиоца или забрана комуникације са жртвом. Ово показује да је овај вид заштите у нашој општини врло ефикасан и да је сарадња са Тужилаштвом, полицијом и Центром за социјални рад подигнута на један оптимални ниво где се у случају потребе и пријаве реагује одмах и сви се предмети решавају у року од 24 сата, жртве су заштићене и сви починиоци су добили решења која су требали да добију и можемо да кажемо да, на срећу, није било неких тежих последица у породичном насиљу.
Основни суд је прошле године био успешан и кад је приходна страна у питању. Ми јесмо буџетска институција али ми имамо приходе и од судских такси и од новчаних казни. Укупно је 25 милиона наплаћено од судских такси у Основном суду у Бечеју и захваљујемо се и грађанима и странкама што су уредно у току године испоштовали своје обавезе према суду и на тај начин допринели да наплата не иде принудним путем. Наплаћено је и преко 3,5 милиона динара казни из кривичног поступка. Надлежност Основног суда обично је везана за изрицање других врста казни, то су условне осуде, ефективне затворске казне, судске опомене, новчане казне код нас су споредне казне за разлику од Прекршајног суда где се углавном изричу новчане казне.
Ми смо задовољни јер смо са веома малим бројем запослених (26) успели да покријемо територију две општине које су веома разуђене са пуно насељених места и постигли овакав резултат што нама свима у суду заиста причињава задовољство.
Председнику суда је у мају прошле године истекао мандат па је спровден конкурс, Високи Савет суда је конкурс спровео, завршио и предложио Горана Чимбуровића за избор на нови четворогодишњи мандат али Скупштина то није још ставила на дневни ред тако да сада у суду је он у в.д. статусу.“ – рекао нам је Марко Божовић
О измени закона о извршењу и обезбеђењу:
„Од 1. јануара 2020. године ступиле су на снагу измене Закона о извршењу и обезбеђењу. Најважније оно што се уводи по овом закону је да се поступак извршења и обезбеђења потпуно измешта из суда и одлази у надлежност јавних извршитеља. Суд осим доношења решења нема више никакву надлежност у извршном поступку, сва решење ће спроводити јавни извршитељи, изузетак од овог правила су искључиво породични односи (предаја детета, одузимање детета, одржавање личних односа са дететом) и враћање запосленог на рад по судској пресуди. То је мали, скоро занемарљив број предмета, сва новчана потраживања су пребачена у надлежност Јавних извршитеља и сви предмети који су у току а нису завршени ће у наредних месец, два бити прослеђени њима. То је битно да грађани знају уколико имају предмет било као дужник или поверилац да ће у наредних месец, два дана добити обавештења код којег јавног извршитеља ће се његов поступак наставити. Држава је одлучила и да отпише и тзв. багателна потраживања јавном сектору. Сва дуговања по решењу где је дуговање до 2000 динара до августа прошле године ће по службеној дужности бити обустављена. То су углавном трошкови судских поступака, неки ситни комунални дугови и сл.“ рекао је Марко Божовић
О петогодишњој Националној стратегији реформе правосуђа
Марко Божовић: „Министарство правде и Одбор за правосуђе Скупштине Србије, Високи савет су дали позитивно мишљење и очекује се да ће Скупштина пре расписивања избора усвојити ту стратегију. Акценат у овој стратегији у следећих 5 година биће на оспособљавању и усавршавању судског особља. Судије ће пролазити неке континуиране обуке које ће бити организоване од стране Правосудне академије, посебно када су у питању обуке за што ефикасније коришћење мобилне и компјутерске технологије у раду, све то ради побољшања ефикасности у раду. Најављено је и преиспитивање судске мреже. 2013. године је успостваљена судска мрежа када је и Бечеј добио Основни суд после периода од 2010. године када у Бечеју није постојао суд. У Управним судовима ће се највероватније ићи на двостепеност у одлучивању. У већини других уређених судских система у другим државама не постоји раздвојеност основних и прекршајних судова и највероватније би требало након уставних промена да се судови „споје“, да буде један суд опште надлежности. Већ сада су плате судија у оба суда изједначне, што је нека врста увода у поступак „спајања“. У Бечеју посебно због ове одвојености постоји конфузија по питању надлежности јер је Основни суд обухвата општине Бечеј и Нови Бечеј а Прекршајни суд општине Бечеј, Србобран, Жабаљ и Темерин.“