„Писмо сину“ Драгана Савића

Драган Савић је кроз своја три романа; „Туђ“, „Кад ђурђевак замирише“ и „Милена“ писао о темама са којима се сусрећу особe непознатих родитеља. Треће издање његовог првенаца, аутобиографског романа „Туђ“ крајем 2024.године допуњен је новим сазнањима, фотографијама и правим именима људи у пишчевом животу. Роман „Писмо сину“, додатак је овом циклусу.

„Као дете, најпре сам неодољиво чезнуо да сазнам ко је моја биолошка мајка. Како сам наилазио на разне емотивне, па и друге препреке, морао сам смишљати начин наступања и поступања, да не бих повредио своје старатеље, који су ме волели и да тиме не би био спречен и одговорен од свога наума.Књига „Туђ“ је настала као изазов мојим, непознатим, биолошким родитељима и као поука младим, будућим родитељима, да знају са чиме ће се, неминовно њихово дете суочавати у случају одрастања без њих..Сада већ са већом сигурношћу могу рећи да знам ко је моја биолошка мајка и о томе сам писао у трећем-допуњеном издању.“, изјавио је тада Савић за Бечејске дане.

Поред ових романа, објављена је и збирка кратких прича, под називом „Приче из моје улице“, у којима је аутор описивао анегдоте и приче шетајући се улицом у Чуругу, где је одрастао.

Кроз дело “Туђ“ романописац је у више наврата дао својим читаоцима до знања да су неки догађаји и само сазнање да је напуштен као мала беба, оставили неизбрисив траг на њега.

„Писмо сину“, како сам писац открива, на почетку дела настало је пуком игром судбине, која му је доставила дуготражене одговоре и мир за којим је толико дуго чезнуо.

Читалац прати радњу из угла Босиљке, пишчеве биолошке мајке, њено одрастање у црногрској породици, врлине и вредности које су јој биле усађење. Њене жеље и карактер сукобљавале су се са понашањем једне жене у доба после Другог светског рата. Људи који су наизглед били добри, искористили су младалачку жељу за напретком, али и неискуство које је довело до самог дешавања које је уследило у делу „Туђ“. Међутим, Босиљка врло брзо прелази из улоге кривца, одговорне за сву пишчеву, стрепњу, бол и несигурност, у жртву времена- где сиромашан испашта у име богатих.

Многи модерни и популарни романи великих издавачих кућа, попут Лагуне и Вулкана, прикривају реалну радњу ружочастим наочарима романсе и хумора. Иако Драган Савић за себе каже да је аматер, можемо закључити из тема о којима је писао, као и реакције читалаца са друштвених мрежа, да је књижевни пут Драгана Савића итекако оставио траг на друштво. Савић отворено пише о својој судбини, не покушавајући да прикрије друштвене изазове у Србији и начин на који она обликује људе.

Иако још није познат датум промоције, ову књигу, као и претходне можете пронаћи у књижари Стил, на пијачној тезги породице Савић или је поручити дирекно од аутора преко апликације Месинџер.

Фото: Драган Савић