Пољопривреда: Најезда глодара и у нашој општини

Прошла блага зима, а сада топла јесен са дефицитом падави-на, проузроковале су најезду глодара на ораницама широм Војводине. Прекомерно размножавање тих штеточина није честа појава, а последњи пут толика бројност мишева и волухарица и велика штета коју су причинили забележена је 2014. године. На ораницама широм Војводине рупа до рупе од пољских глодара. Жетва кукуруза још траје. Хране има у изобиљу. Земљишне хумке пуне су биљних остатака што би могло да наговести и јаку зиму. Ово важи и за део нашег, бечејског, атара.

Глодари су и током лета правили велику штету нарочито усевима соје где је принос на појединим парцелама умањен и до 50 одсто. У том периоду вегетације није била могућа примена заштитних средстава, али сада, код уљане репице, у луцериштима и воћњацима, нарочито младим, у време сетве јечма и пшенице, препоручује се примена мамаца на бази цинк-фосфида, тамо где је постигнут праг штетности: за пољског миша од десет до педе-сет активних рупа по хектару, а за пољску волухарицу од десет до пет стотина рупа по хектару – и то у више наврата.

Стручњаци напомињу да се након постављања мамаца активне рупе обавезно затрпају земљом ради заштите дивљачи и птица које су једини природни регулатори бројности тих штеточина.

Проблем је и недостатак заштитног појаса око њива јер сведоци смо да су нам њиве све чешће без иједног стабла на које би могла слетети мишарка, што, поред редуковане обраде земљишта и свеобухватне заштите, такође утиче на прекомерно намножавање пољских мишева.

Ипак стручњаци упозоравају на претеране употребе отрова који могу бити опасни и за људе и за усеве није решење. Савет је да земљиште које није „преврнуто“ односно добро припремљено и обрађено након сетве, а а које у том облику је идеално за размножавање глодара је добро обради и да се притом обраде и и канали и комплетно земљиште уз атарске путеве јер и то су места где се глодари размножавају.