Poljoprivreda: Najezda glodara i u našoj opštini

Prošla blaga zima, a sada topla jesen sa deficitom padavi-na, prouzrokovale su najezdu glodara na oranicama širom Vojvodine. Prekomerno razmnožavanje tih štetočina nije česta pojava, a poslednji put tolika brojnost miševa i voluharica i velika šteta koju su pričinili zabeležena je 2014. godine. Na oranicama širom Vojvodine rupa do rupe od poljskih glodara. Žetva kukuruza još traje. Hrane ima u izobilju. Zemljišne humke pune su biljnih ostataka što bi moglo da nagovesti i jaku zimu. Ovo važi i za deo našeg, bečejskog, atara.

Glodari su i tokom leta pravili veliku štetu naročito usevima soje gde je prinos na pojedinim parcelama umanjen i do 50 odsto. U tom periodu vegetacije nije bila moguća primena zaštitnih sredstava, ali sada, kod uljane repice, u lucerištima i voćnjacima, naročito mladim, u vreme setve ječma i pšenice, preporučuje se primena mamaca na bazi cink-fosfida, tamo gde je postignut prag štetnosti: za poljskog miša od deset do pede-set aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu od deset do pet stotina rupa po hektaru – i to u više navrata.

Stručnjaci napominju da se nakon postavljanja mamaca aktivne rupe obavezno zatrpaju zemljom radi zaštite divljači i ptica koje su jedini prirodni regulatori brojnosti tih štetočina.

Problem je i nedostatak zaštitnog pojasa oko njiva jer svedoci smo da su nam njive sve češće bez ijednog stabla na koje bi mogla sleteti mišarka, što, pored redukovane obrade zemljišta i sveobuhvatne zaštite, takođe utiče na prekomerno namnožavanje poljskih miševa.

Ipak stručnjaci upozoravaju na preterane upotrebe otrova koji mogu biti opasni i za ljude i za useve nije rešenje. Savet je da zemljište koje nije „prevrnuto“ odnosno dobro pripremljeno i obrađeno nakon setve, a a koje u tom obliku je idealno za razmnožavanje glodara je dobro obradi i da se pritom obrade i i kanali i kompletno zemljište uz atarske puteve jer i to su mesta gde se glodari razmnožavaju.