Poljoprivreda: Žetva pšenice i otkup

Prema svim analizama i navodima koji se mogu naći u zvaničnim izvorima ovogodišnja žetva je posebno u Vojvodini donekle podbacila, nisu zadovoljena očekivanja. To se odnosi i na bečejski atar. Ono što takođe zabrinjava poljoprivrednike je i relativno niska cena otkupa ove žitarice.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je Vlada Srbije odobrila da Republička direkcija za robne rezerve izvrši kupovinu do 131.000 tona merkantilne pšenice roda 2022. godine po ceni od 40 dinara za kilogram sa uključenim PDV-om. Kupovina merkantilne pšenice biće izvršena uz posredovanje Produktne berze. Pšenica će se kupovati od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i ostalih privrednih subjekata. Minimalna količina koja se kupuje od jednog porodičnog gazdinstva je 10 tona, dok je minimum pšenice koji se kupuje od privrednog subjekta 100 tona. Prema navodima iz Vlade pšenica mora biti domaća i iz ovogodišnjeg roda, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama. Traženi elementi kvaliteta su hektolitarska masa minimalno 76kg/hl, vlaga maksimalno 13 odsto, ukupne primese maksimalno dva odsto od čega neorganskog porekla maksimalno 0,25 odsto. Sadržaj proteina minimalno mora biti 11,5 odsto na suvu materiju.

To je ono što je Vlada Srbije poručila ratarima odmah na- kon žetve. No, ratarima očigledno ne odgovora ovakva cena novog roda, koja je na Produktnoj berzi za sada 36 dinara bez PDV-a, a nisu previše zadovoljni ni ponudom Republičkih robnih rezervi. Većina od njih će se odlučiti da, sudeći prema reakcijama na ovu ponudu Vlade, sačeka i da prati zbivanja na tržištu jer se nadaju višim cene. Ovo je za sve ratare veoma rizična odluka jer je novac od pšenice poljoprivrednicima uvek prvi prihod u godini a te pare su im potrebne za životne troškove i da pokriju troškove skupe setve. Za sada mnogi su smestili žito u silose u nadi da će se ponoviti prošla godina, kada je trgovanje pšenicom krenulo sa 23,2 dinara, a krajem maja pšenica koštala više nego duplo skuplje, 48,4 dinara. Agrarni analitičari ipak procenjuju da je to bio cenovni maksimum i da rod iz ove žetve neće više ići naviše brzinom kao prošle godine. Ratarima bi godilo zbog skupih troškova setve, predstojećeg sejanja i zarade da novi rod košta bar 45 dinara, ali su za to, bar sada izgledi mali.

I za bečejske ratare je prolećna suša bila prilično loša pa je tako prema nekim prvim procenama stručnjaka rod skoro prepolovljen, prinosi su čak duplo manji. Veća otkupna cena žita bi donekle spasila situaciju u kojoj se nalaze. Ostaje da se vidi da li će se ratarima ovakva kalkulacija sa zadržavanjem žita u silosima isplatiti na kraju