„Potisje-Bečej“ doo: Plan i program rada preduzeća za 2024. godinu

Rukovod eće strukture komunalnog preduzeća „Potisje-Bečej“ doo su na poslednjoj ovogodišnjoj konferenciji za štampu najavile najpre raspored rada ovog preduzeća za božićne i novogodišnje praznike. Prema navedenom rasporedu jedina dva dana kad ovo preduzeće neće raditi su prva dva dana 2024. godine u gradu, u ne-kim naseljenim mestima prikupljanje smeća redovno će se nastaviti nakon Božića, tačnije 8. januara.

Direktor „Potisja-Bečej“ Zoltan Feješ će, kako je najavio, još jedno vreme obavljati tu dužnost iako je još pre dva meseca podneo zahtev za razrešenje i odlazak u penziju. Oba partnera i većinski, lokalna samouprava i manjinski Aliska Tera nisu prihvatili ovaj zahtev za sada dok se ne pronađe adekvatno rešenje za imenovanje novog direktora oko kojeg će se obe strane složiti. Sam direktor Feješ kaže da on nije upoznat da li postoji neki predlog i ko bi mogao da ga zameni. U svakom slučaju nekoliko narednih meseci on ostaje na mestu direktora preduzeća.

Zoltan Feješ je rekao novinarima da je izrađen i predat nadležnim organima program poslovanja za narednu godinu još prošlog meseca kao i da je napravljen i predat plan lokalnoj samoupravi za prolećno i jesenje čišćenje kabastog otpada.

Direktor je najavio i poskupljenje cena usluga uz obrazlo-ženje da ovo povećanje prati rast zarada koje reguliše kolektivni ugovor između sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima i Opštine Bečej, zatim porast cena goriva i drugih energenata, kao i održavanje vozila. On je najavio i pokretanje postupka prikupljanje sredstava za finansiranje izrade pretovarne stanice koja mora da se uradi. To je neophodno da bi smeće moglo biti distribuirano na regionalnu deponiju u Kikindi. Potrebna su velika ulaganja u te svrhe kao što su kupovina velikih kontejnera, kupovina vozila za prevoz. Od nove godine počinje sa radom i trafo stanica na deponiji Botra, sada je u procesu registracije EDB broja.

U narednom periodu, kako kaže direktor, i dalje će biti neophodna kupovina, odnosno dopuna broja kontejnera, ali i zamena starijih vozila kojima je istekao lizing za nova što dospeva negde već početkom 2025. godine.

Najveća investicija je ipak izgradnja ili pretovarne stanice ili transfer stanice na deponiji, što tek treba da se odluči od strane osnivača firme. Opština Bečej je na jednoj od prethodnih sednica SO Bečej objavila oglas za kupovinu zemljišta u neposrednoj blizini deponije Botra. Prema Feješovim rečima transfer stanica je svakako bolje rešenje jer to podrazumeva odvajanje smeća i recikliranje što znatno smanjuje količinu smeća koja će se odvoziti a regionalnu deponiju. Odlaganje smeća na više od 40-tak i više kilometara udaljenu deponiju u velikim količinama nije rentabilno i košta prilično mnogo pa je potrebno, ukoliko je moguće, što više smanjiti količinu smeća što može da se uradi samo selekcijom otpada i recikliranjem. Regionalne deponije takođe imaju prilično visoke cene smeštaja otpada pa je tako u Kikindi cena čak 35 evra po toni smeća, plus naravno transport i svi ostali troškovi uključujući i pretovar.

Deponija „Botra“ je prema rečima Feješa puna, ona se gore na vrhu već jako sužava i kamioni više ne mogu da se popnu da bi odložili smeće tamo, pomažu se ultom koji je kupljen da bi se novo smeće odložilo. Jedino rešenje je dakle, ili pretovarna stanica ili transfer stanica jer u prvih 6 meseci naredne godine sve će to morati da se reši i otpad će morati da se nosi na regionalnu deponiju. Tu su sada neophodna velika ulaganja ali i dugoročna projekcija šta je sve potrebno da se uradi i u šta da se investira da bi rešenje bilo za duže vreme rentabilno i održivo. Za sve to postoje sad već elaborati i idejna rešenja, za pravljenje kompostišta, transfer stanice, stanice za drobljenje šuta, za sve to je potrebno oko 5 hektara zemljišta negde blizu deponije jer tu već postoji neka infrastruktura, struja je sad doneta ali biće potrebna i rekonstrukcija hidrantske mreže… no, sve su to strateške odluke koje treba da donese lokalna samouprava u narednom periodu.

Tehnički rukovodilac u „Potisju-Bečej“ Zvonko Dajević je na ovoj konferenciji govorio i o povećanom broju incidenata koji rezultiraju većim brojem uništenih i pokradenih žutih kontejnera za reciklažu a koji je kulminirao u prethodnih mesec, dvadana kada su ukradena dva kontejnera i spaljena dva što je šteta negde oko 1000 evra. Tokom samo ove godine uništeno, pokradeno i oštećeno je oko 50 žutih kontejnera. Pored toga povećala se i količina komunalnog smeća u ovim kontejnerima i sad je već procenat 60 prema 40. Očigledno je da je opalo interesovanje građana za reciklažu, da su građani sve više nemarni i da pune ove kontejnera otpadom kojem tu nije mesto. To onda rezultira problemom razdvajanja tog otpada na liniji za reciklažu i gubljenjem dobrog dela reciklažnog otpada koji se može plasirati dalje na tržištu. Kada je u pitanju krađa kontejnera ili uništavanje istih iz Potisja-Bečej su apelovali na građane da to ne rade ali i da ako vide da se to dešava prijave to policiji ili njima, može i anonimno. Ta šteta pada direktno na teret ovog preduzeća jer imovina koja se nalazi na javnoj površini ne može da bude osigurana tj. da može šteta da se nadomesti.

Ekolog u preduzeću Dejan Dimitrijević je saopštio i da je akcija prikupljanja staklenog otpada pokazala se kao veoma uspešna, sad je trenutno akcija „na pauzi“ ali će svakako biti ponovo pokrenuta negde na proleće i tokom leta. Prikupljeno je oko 17 tona stakla tokom ove akcije što ukupno sa redovnim sakupljanjem ovog reciklažnog otpada iznosi negde oko 40-50 tona na godišnjem nivou. To je, dakle 50 tona stakla koje nije završilo gore na deponiji i u životnoj sredini. Staklo kao i plastika ima veoma dugačak period raspadanja u životnoj sredini, čak 4000 godina ono ostaje u prirodi a to je jedini reciklabilni materijal koji može da se reciklira ponovo bezbroj puta.