ПРОЈЕКАТ (7) Трибина „Утицај друштвених мрежа на ментално здравље младих“

У уторак 12. децембра у просторијама Канцеларија за младе општине Бечеј одржана је интерактивна радионица на тему утицаја друштвених мрежа на ментално здравље младих. Предавачи су биле Јелена Јечански и Едина Бенко, студенткиње завршне године психологије. Оне су у форми отвореног дијалога са присутним младим члановим и активистима Канцеларије разговорале о свим позитивним и негативним ефектима друштвених мрежа на живот и ментално здравље младих. И док је код старијих генерација приступање друштвеним мрежама и комуникација и информисање (у најширем смислу) путем њих лични избор одраслих особа код млађих генерација које су одрастале заједно са овим мрежама то је питање датог стања, свеприсутности објективно без опције да то буде индивидуални избор. Скоро без изузетка, уколико им је уопште доступан интернет, присутност на друштвеним мрежама код младих се подразумева. С обзиром на број „профила“ са којима жонглирају свакодневно и осећаја да су константно пред очима „јавности“ на различитим мрежама као и чињенице да се налазе у годинама када су највише подложни манипулацијама и вршњачком утицају неки облик менталне пресије због свега тога је за очекивати.

Јелена Јечански и Едина Бенко су кроз презентацију коју су припремиле упознале младе из Бечеја са неким истраживањима који су рађени а везани су за тему феномена друштвених мрежа и њиховог утицаја на здравље, ментално здравље и социјални и друштвени живот младих данас у Србији и глобално.

Врло често се може чути неко сумирано виђење друштвених мрежа од самог настанка па до данас када су оне преузеле и доминирају као средство за комуникацију, интеракцију међу људима али, на жалост и као средство информисања, да су оне својом појавом допринеле да се људи осећају прихваћеније, да припадају некој глобалној цивилизацијској мрежи размене идеја, информација или личне комуникације међу људима, али да их то парадоксално због смањеног личног и физичког контакта чини „отуђенијим“.

Када је у питању на који начин све то утиче на ментално здравље, тај аспект недостатка личног контакта, да се послужимо једним од аутентичних израза из вокабулара који користе друштене мреже IRL (in real life), вероватно већи проблем од тога је расплињеност на различите мреже, константан прилив и релевантних али и потпуно беспотребних информације и визуелних сензација. Одржавање сопствене присутности на свим мрежама је још додатни притисак који подиже степен анксиозности на највиши ниво.

На трибини млади су излистали шта је то оно што они тренутно сматрају да су позитивне стране друштвених мрежа и под тим су навели олакшану међусобну комуникацију, осећај повезаности са вршњацима и другима, могућност упознавања са вршњацима са којима имају слична или заједничка интересовања, презентовање сопствене креативности, лаку доступност информација па и свијеврсни облик едукације. Као негативне стране издвојили су: физичку социјалну изолацију и отуђеност, појачану анксиозност, депресивност због осећаја неадекватности, промоцију нарцизма, зависност од константног протока сензација, агресиван присуп стварима па чак и промоцију насиља.

На трибини се разговарало и о томе на који начин се могу „регулисати“ наведени негативни утицаји, да ли је то само ограничавање времена који млади проводе на друштвеним мрежама уз евентуалну свесну интервенцију на временско смањење употребе телефона и рачунара) који ће свакако бомбардовати из позадине информацијама са друштвених мрежа), или је потребна својеврсна едукација за младе о томе да интернет када су у питању информације и садржаји пружа много више од селфија, фотографија са журки или мимова.

Ментално здравље, када је овај проблем у питању, зависи од преоптерећености мозга сензацијама на дневном нивоу којем је свакако потребан значајан период одмора од тога, активног менталног одмора који дозвољава могућност да се информације сталоже, да се промисли о томе шта су приоритети у реалном животу, које су информације релевантне. Потребан је и ефектан период релаксације и неометаног сна.

Активност на друштвеним мрежама одвлаче пажњу и отежавају да се, посебно млади, сконцентришу на свакодневне активности, што често резултује одлагањем обавеза и смањеном продуктивности, а затим и незадовољством услед изгубљеног времена.

Реално је било и запитати се да ли време проведено на друштвеним мрежама води у депресију и анксиозност, или млади због депресије и анксиозности проводе више времена на друштвеним мрежама. Вредновање сопствене присутности и вредности на мрежама млади данас мере коментарима и лајковима, један део самосвесности данас су свесно препустили другима да их оцене путем тог система махиналног реаговања а то је веома ризично понашање које може да резултира озбељним психолошким последицама у том узрасном добу.

На трибини је било речи и о такозваним феноменима Ф.О.М.О. и Ј.О.М.О.
Ф.О.М.О. је скраћеница за страх од пропуштања и базира се на идеји да неко други у том истом тренутку доживљава нешто много боље у чему читалац не учествује. Сваки појединац има тенденцију поређења са осталим члановима своје референтне групе.

Феномен Ј.О.М.О. је супротна тенденција која подразумева радост пропуштања, тј. ослобођења од притиска упоређивања сопственог избора са другима.
Закључак разговора са младима био је да пронађу начин, ако могу, да себи лимитирају време на мрежама док полако не развију осећај да могу да контролишу зависност, да успоставе здравије навике личне комуникације са људима у окружењу, са породицом, пријатељима који нису само бројка или „пратиоци“, да успоставе периоде у току дана за ручак, за одмор, за миран сан. Све то биће добра основа за очување менталног здравља које ће им бити потребно још веома дуги низ година.