Пројекат: Забава или опасност на интернету: Мрачна страна интернета
Интернет је сјајна ствар. На само један-два клика долазимо до многих занимљивости и сазнања, ступамо у комуникацију са комшијама али и са људима на другом крају планете. Ипак, овај виртуални свет са собом носи многе опасности којих треба да будемо свесни како бисмо заштитили себе, а и друге. Деца данас добијају телефоне све раније.
Многи још нису у потпуности искусили лепоту и све чари детињства, а већ с пуном пажњом прате шта се све дешава на друштвеним мрежама и ко шта објављује. Управо због недовољне зрелости, недостатка упућености и свести колико интернет може да буде опасно место, долази до разних видова дигиталног нсиља. Вређање, уцењивање, објављивање приватних података, слика и видеа, као и друга уз-немиравања могу бити исто толико опасни колико и насиље у стварности. Уколико је дете активно на друштвеним мрежама, немогуће је а да у неком моменту не зађе у ону мрачну страну интернета где су корисници слободнији, имају мање кочница, где лакомислено дају поверење и где га злоупотребљавају. Како дете не би постало жртва дигиталног насиља, сматрам да је улога родитеља овде веома важна. Са децом треба да разговарају, да их упознају са ризицима на интернету, да заједно проналазе занимљиве сајтове који им могу помоћи за школу, како би унапредили своје хобије и интересовања.
Приступ интернету, поготово млађој деци, треба бити ограничен на одређене сајтове и на одређено време. Треба узети у обзир да неограничено седење поред компјутера може бити веома штетно, не само по ментално него и физичко здравље. Лозинке и личне податке треба да праве и контролишу искључиво родитељи, јер деца нису свесна шта све може поћи по злу уколико неко открије све те битне информације. Још једна значајна ствар јесте да деца морају разговарати са родитељима ако се сусретну са неком опасношћу. Зато је потребно детету јасно ставити до знања да сте увек ту да му помогнете. Битно је и да деца и родитељи знају да постоје многобројне телефонске линије које су ту са циљем да сасвим анонимно одговоре и пруже помоћ онима који се осећају лоше и који се налазе у било каквој невољи у вези са интернетом.
На крају крајева деца треба да знају да је у животу важније имати макар и само једног правог пријатеља, него велики број пратилаца који нам лајкују и коментаришу слике. Једноставно је немогуће да су нам сви на интернету прави пријатељи. С обзиром да само једном погрешном поруком, информацијом или фотографијом дете може да дође у велику опасност или у најгорем случају, а и то се дешава, да дигне руку на себе, веома је важно да родитељи свакодневно прате шта дете гледа и са ким долази у контакт. Родитељи са децом могу да саставе списак правила како се понашати на интернету, шта се све сме а шта не сме радити, и да то увек буде добар подсетник како користити интернет, уживати у свему што нам нуди, а у исто време остати безбедан.
Филмска препорука за децу и родитеље: Cyberbully (Виртуални злостављач, 2011)