Прва годишњица од отварања приватне специјалитичко-акушерске ординације у Бечеју “Кикић”

Поводом прве годишњице од отварање приватне специјалитичко-акушерске ординације у Бечеју “Кикић” разговарали само са власником др Зораном Кикићем: шта се променило у ових годину, како види будућност ординације и приватне праксе уопште, каква је сарадња али и разлика у начину рада у односу на државни сецтор, да ли и у ком правцу планира планира проширење услуга ординације.

Гинеколошко-акушерска клиника “Кикић” је специјалистичка орди-нација која је отворена у јеку читавог проблема које је донело драстично смањивања броја специјалиста у Дому здравља у Бечеју. Смањење броја гинеколога изазвало је у јавности највише коментара и оправданог незадовољства јер се на прегледе чекало дуго, није било довољно лекара да покрију ни хитне случајеве па је у једном моменту и општина интервенисала и из буџета обезбедила плаћање још једног гинеколога у Дому здравља са пола радног времена (ово је и даље случај). Ситуација је сада мало боља али је и даље, када је у питању ова специјалистичка служба, то за град величине Бечеја недовољно. Уз све досадашње напоре да се овај проблем системски реши нови прописи и систематизација која је прописана на основу сувих статистичких података које диктира Министарство здравља су неумољиви. Према речима др Кикића када је у питању смањење броја лекара специјалистичких служби то само може да иде на горе, на још веће резове.
“Да се разумемо, здравство је јако скупо и не постоји на свету ниједна земља која је потпуно и ефикасно решила здравствену заштиту, тај однос цене коштања и потпуног покривања бесплатне здравствене заштите. становништва. Француска је један од добрих примера али чак ни тамо није све идеално, у свим земљама где је здравство бесплатно (Канада, Британија) на преглед се чека веома дуго и често се до спацијалиста долази само онда кад је баш јако неопгодно, прва истанца и они који најчешће решавају “случај” су лекари опште праксе, у гинеколошкој служби бабице. У основи неког систематичнијег решења требало би да буде промена система здравственог осигурања, да се правилно распореди степен одговорности на лекаре, државно здравствено осигурање али и на пацијенте саме. Неке ствари морају бити покривене од стране здравственог осигурања без обзира на све као што су у питању: репродуктивно здравље, карциноми, превенција … али за доста тога и сам пацијент мора да сноси један степен одговорности посебно када је у питању често веома неодговарн однос према сопственом здрављу као што су неправила исхрана, пушењење, конзумација алкохола и други ризични облици понашања и навика кад је здравље у питању.
Када је у питању приватна лекарска пракса са каквим се још проблемима сусрећете?
“Један од примера “неравноправности” који је чак веома тешко објаснити је чињеница да у приватној пракси лекар не може да отвори боловање. На овај начин прегледи се дуплирају јер пацијент после обављеног прегледа код мене све то поново мора да обави и у Дому здравља што ни мало не доприноси ни ефикасности самог државног здравственог система, напротив, прави још већу гужву и притисак на специјалистичке службе. Потпуно је неразумљиво зашто државни сектор такве административне ствари чува као “своју привилегију”, јер такав облик контроле је потпуно непотребан. Инспекција и мене и приватну праксу контролише на исти начин, дужан сам да водим све књиге случаја као и они, па самим тим би било разумљиво да могу да отворим боловање пацијенту да се не дуплирају прегледи.”

Које су све услуге, интервенције које обављате у ординацији?
“У ординацији већ сада радимо све “до отварања стомака” па чак и ту имамо договор са неким приватним болницама ако пацијент изрази жељу да уради приватно, то је, додуше, ретко случај јер су такве хируршке интервенције прилично скупе па се то углавном ради у државним болницама. У сваком случају ми смо опремљени и радимо све гинеколошке и акушерске прегледе, мање интервенције, имамо сву неопходну опрему и инструменте као и одличну сарадњу са свим лабораторијама, кућама за матичне ћелије и сл. Једном недељно долази нам и хирург из Новг Сада. У списак интервенција и прегледа спадају: прегледи, ултразвучни прегледи, колпоскопија, анализе брисева, ултразвук дојки, комплетно вођење трудноће, припрема за ИВФ, биопсија грлића материце, полипектомија, отклањање кондилома, екслоративна киретажа, конизација грлића.
Покушавамо и да пратимо трендове када је у питању овај сегмент здравствене заштите, ја сам завршио и курс за ПРП методу. Ова методологија се већ годинама ради у физијатрији, ортопедији. Када је у питању гинеколошка специјализација ту се пре свега ради о регенерацији вагине која је код жена неопходна из разних разлога: услед менопаусе, непријатних и често болних случајева пецкања, стрес инконтиненције. Ово су озбиљни проблеми са којима се жене често сусрећу и чије ефикасно решавање женама веома много значе када је у питању побољшање квалитета живота. Ова метода може бити веома корисна и важна и за жене у постпорођајном период.

Бечеј већ тридесетак и више година нема породилиште, колико је реално да једног дана неко отвори приватно породилиште у Бечеју?
“Постоје приватна породилишта и код нас али мислим да је у овим условима то за овакву средину као што је Бечеј нереална могућност. Породилиште је скупо, мора бити запослен велики број специјалиста, скупо је опремање. Додатни проблем је што данас свака друга, трећа трудноћа се заврши се оперативно. Пре 30,40 године жене су рађале више деце, троје, четворо, са много мање година. Данас је притисак и на лекаре много већи. Жене најчешће желе једно дете и да све буде савршено, да не постоји никакав ризик, место за “грешку”. Сада се веома често раде пренатална испитивања, раде се анализе плодове воде, али ни тада нико са сигурношћу не може да предвиди како ће се плод или дете развијати касније јер медицина није математика. Постоје неке генетски малформације које могу да се испоље тек после петнаесте година а то се не може утврдити било каквом анализом у пренаталном периоду. У очима закона и најчешће пацијената лекар је увек крив и често се дешава да породица и пацијенти туже лекара, у таквим ситуацијама на неки начин сви перу руке, генетичари и сви који су учествовали у процесу па на крају остане и чак се судски потвди одговорност лекара.
Какви су планови за даље …?
Моја почетна идеја је била да заокружим целину да у мојој ординацији жене могу да добију све услуге када је у питању гинеколошко акушерска пракса. Да све могу све да обаве на једном месту. Ипак, мислим да је будућност и можда најпрофитабилнија могућност за обављање приватне лекарске праксе у поликлиникама. Отварање поликлинике је и мој циљ али не желим да поставим систем функционисања тако да уђем у исти проблем какав има и државни сектор. Да се у клиници у којој ради већи број специјалистичких служби и лекара поставе односи на тај начин да, када се направи екипа, да су сви “једнаки” да је свачији глас једнак, то желим да избегнем. Да би систем фунционисао неопходно је да постоји контрола, јединствена визија, власник, шеф, директор, како год желите да се он зове. За сада се трудим да уведем што више иновативних услуга и заокружим специјалистички читав систем гинеколошко-акушерске здравствене заштите жена, мојих пацијенткиња.

Једна од новина које ординација “Кикић” практикује је и већ поменута ПРП метода

ПРП је метода убризгавања сопствене плазме обогаћене тромбоцитима у предео интимне регије. Тромбоцити садрже бројне факторе раста и биоактивне протеине који утичу на регенерацију ткива. Приликом убризгавања тромбоцитни фактори раста помажу стварање новог колагена и крвних судова, обнављање и побољшање оштећене коже, те успоравају и поништавају знакове старења. Третман је намењен пацијенткињама са проблемом сувоће вагине и/или спољњих гениталија, женама са проблемом “широке вагине”, невољног отицања урина и спуштеног предњег зида вагине, те болних односа. Пацијенткињи се током интервенције узима одређена количина сопствене венске крви и добијена крв се центрифугира, издваја се плазма која је обогаћена тромбоцитима. Добијени серум се потом апликује у одабране интимне регије. Уколико се жели продужени ефекат постоје системи са додатком хијалуронске киселине – њима се може добити додатни волумен и повећати ефекат како осећаја сужења и еластичности вагине, тако и уживања у интимном односу. Интервенција траје око 30-40 минута – овај временски период обухвата – апликацију анестетичке креме, вађење и центрифугирање крви, те наношење у одабране пределе интимне регије. Није болна и после интервенције нема периода опоравка. Третман се ради три пута, у у размаку од 2-3 месеца.