Razgovor sa predsednikom opštine Draganom Tošićem

Na kraju još jedne kalendarske godine razgovarali smo sa Draganom Tošićem, predsednikom opštine Bečej o investicijama koje je obezbedila lokalna samouprava, o predstojećim projektima, prioritetima, privrednom okruženju, opštem stanju u opštini Bečej i selima, socijalnim problemima kao i o njegovom ličnom viđenju života u našem gradu.
– Za početak šta je to što biste izdvojili kao utisak u prethodnoj godini, uspeh ili događaj?
Kada je uspeh lokalne samouprave u pitanju ima nekoliko stvari koje bih izdvojio. Pre svega rešili smo jedan decenijski problem, završen je vodozahvat u Petrovom Selu posle skoro 30 godina pa konačno Petrovoselci imaju u česmama vodu za piće, zatim završena je Dositejeva ulica i Trg Čilag, urađena je rekonstrukcija krova na sportskom centru tako da on ne prokišnjava više. Ove velike i značajne investicije su obeležile ovu godinu koja je za nama.
– Šta je ono što je ostalo neurađeno, a planirano je?
Ima puno stvari koje su planirane ali često to traje nekoliko godina jer prvo morate da uradite planove … ali da izdvojim nešto veće: npr.degazator, raspisali smo javnu nabavku ali se nije javio adekvatan izvođač što povlači dalje kašnjenje na izgradnji bušotine pa uvođenje električne energije, sve do izgradnje akvaparka dalje. To je nešto što nam je ostalo za narednu godinu, ali, na sreću, imamo razumevanje investitora za ovo odlaganje.
– Šta su prioriteti lokalne samouprave u narednoj godini?
Prioriteti su investicije i to suština, ali to nije dovoljno, njih moraju da prate i organizacije manifestacija kao što su ”Bečej noću„ npr. da bi upotpunili sliku Bečeja, nije dobro da samo imate takve manifestacije a da se na investira u gradsku infrastrukturu ali nije dobro ni da toga nema. Svakako je prioritet rekonstrukcija ulice Miloša Crnjanskog, pa ulice Zoltana Čuke, kao i ulice Petefi Šandor, uređenje infrastrukture naselja Sever Đurkić. Još jedan od većih prioriteta je i rekonstrukcija ulice Danila Kiša ali to zavisi od toga kada će početi projekat izmeštanja autobuske stanice i izgradnja Lidla (to bi trebalo da počne u aprilu), pa u sklopu toga će se raditi i ta ulica ali vremenski od dosta faktora zavisi da li će to biti sledeće godine ili 2020. Uvođenje kanalizacije u Malu Bosnu je takođe prioritet za sledeću godinu.
– Zašto u opštini Bečej nema više ozbiljnijih projekata za predpristupne fondove EU, ti projekti su važna referenca za budući period, za povlačenje većih sredstava iz tih fondova?
Nije baš da ih nemamo, ali nam je logičnije da pratimo šta radi republika i pokrajina. Što se tiče IPA projekata, kada su u pitanju neka ulaganja mi se oslanjamo na veće projekta EU na republičkom ili pokrajinskom nivou i odatle povlačimo novac. Ima tu projekata i sa NVO, sa BUM-om npr. sad je u izradi radi Lokalni plan za borbu protiv korupcije. Raspisan je projekat od strane Agencije za borbu protiv korupcije i on se radi prema njihovim uputstvima. U tom raspisu oni su tražili da svi relevantni učesnici u radu u javnim finansijama budu deo tog tima za izradu lokalnog plana, za izradu dokumenta koji će regulistai i postaviti mehanizme za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou.
– Svedoci smo da je politička situacija u državi sve nestabilnija a kad je takva situacija onda se uglavnom raspisuju izbori na svim nivoima, šta ako budu raspisani vanredni izbori sledeće godine, kako će se to odraziti na planirane projekte, investicije, programe rada?
Ja ne vidim da je nestabilna politička situacija i možemo to da tumačimo različito. Ako mene lično pitate ja bih voleo da budu izbori što pre, na proleće, nama to nije nikakav problem. Mi mislimo da je bolje da izbori budu sada nego sledeće godine. Politički, što se tiče moje stranke, nama odgovara da izbori budu što pre. Što se tiča toga da li je to dobro za opštinu, mislim da se ništa ne bi bitno prekinulo, pretpostavljam da ćemo imati kontinuitet ove vlasti, koalicije, radimo i mi neka istraživanja u okviru stranke. Svako ima pravo da učestvuje na izborima, da pobedi, ako to ne budemo mi, izvršićemo primopredaju vlasti. Niko ovde nije vezan za ovaj posao zauvek. Ja u ovom momentu vidim da većina ovih drugih stranaka mole Boga da ne bude izbora. To što se događa u Beogradu je nekakvo nezadovoljstvo koje ne želim da komentarišem jer pričamo sada o Bečeju, o lokalu, ja lično bih voleo da izbori budu na proleće.
– Kada je u pitanju privredno okruženje u gradu, da li postoji neka jasna strategija ekonomskog razvoja grada … gde su segmenti gde Opština i lokalna samouprava mogu da pomognu?
Naša ideja, ekonomska politika ako hoćete, svakako nije otvaranje nekih velikih preduzeća nego otvaranja bar još 5-6 preduzeća sa po stotinak radnika najviše. Mi ovde već imamo ta velika preduzeća, gigante u okruženju: Knot, PIK, Sojaprotein, to su za današnji Bečej ogromna preduzeća kao što su to nekada bili Fadip ili Pivara, Bečejka, ceo kombinat PIK-a…
– Koliko je ta velika privreda društveno odgovorna. Oni finansiraju ponekad neke manifestacije ali ništa ozbiljnije … nekada je privreda investirala u gradsku infrastrukturu, u socijalne programe, škole, kulturu. To su male investicije za njih, kupiti nameštaj u zabavištu, kupiti knjige za biblioteku, okrečiti škole ili pozorište zašto toga nema danas?
Mi smo, u lokalnoj samoupravi, veoma otvoreni za saradnju i privrednici u Bečeju to znaju, u svakodnevnoj komunikaciji oni mogu da vide da mi podržavamo to što oni rade, gde investiraju, iz te komunikacije onda proizađe i takva neka donacija o kojima pričamo. To sve zavisi od toga kako firme posluju i od osećaja vlasnika o društvenoj odgovornosti. Po meni bi trebalo da bude toga više ali kada nije vaš novac onda je lako tako zaključivati, kada je vaš novac, profit, teže ga se odričete. Suština je da svi želimo isto, da želimo da u Bečeju lepo živimo svi i da nikome ne bude cilj da napravimo takvo zajedničko okruženje u kojem dobro živi dvadesetak ljudi a da svi ostali građani žive loše. Kada se investira u neke društveno korisne stvari onda je svima lepo. Ja pozivam privrednike da više učestvuju u organizaciji manifestacija, društveno korisnim projektima, izgradnji infrastructure u gradu. Neka i ovaj intervju danas bude još jedan poziv, podsticaj za privrednike, vlasnike “velike privrede” da razmišljaju u tom pravcu, da dođu u opštinu Bečej i da zajednički radimo za dobrobit građana Bečeja, ne samo za zaposlene u njihovim preduzećima jer većina od njih ipak živi u Bečeju.
– Investitori koji dolaze uglavnom traže niže kvalifikovanu radnu snagu, posledica je odlazak obrazovanijeg sloja građana iz grada, student se retko vraćaju i to uglavnom u prosvetu ili zdravstvo, državne institucije. Šta je to što Bečej može danas da ponudi mladima na početku karijere, života u zajednici?
Ja znam mnogo ljudi koji vole Bečej, žele da ostanu u ovom gradu. Mi imamo sad već ozbiljnih preduzeća u kojima mogu da se zarade mnogo veće plate od minimalca. Kad pogledamo menadžment u tim preduzećima dolazimo do zaključka da tu ima prostora za zapošljavanje obrazovanijeg kadra, da se studenti nakon školovanja vrate nazad u Bečej i da tu rade. To je nešto što treba da zadrži Bečejce. Ako ne budemo dovodili nove investitore, plate se sigurno neće povećavati. Postoji tu i neka normalna potreba da se ide dalje, da studenti osećaju da su prerasli neku sredinu, nikada to nije bilo drugačije i to se neće i ubuduće promeniti. Mi možemo da studentima pružimo stipendije da osećaju da su dobrodošli da se vrate. U institucijama ih je teško zaposliti jer su plate male. Mislim da je odlazak ljudi iz grada globalni problem, to se ne rešava na lokalu, socijalne migracije su opšti problem, svi žele u Nemačku, Dansku i kogod ima mogućnost da ode, taj će otići, to je u celoj državi problem, što nam odlaze kvalitetni ljudi koji su se ovde školovali pa tamo rade u nekoj drugoj zemlji. I nama ovde dolaze neki drugi ljudi, migranti, neki od njih će ovde i ostati. Mislim, ipak, da ljudi ovde u Bečeju imaju solidna primanja, da rade, da im je standard pristojan, svi dodatno imaju malo i zemlje sa strane pa i to pomogne. Ovde je odlazak posledica toga što su se u ovih nekoliko godina unazad otvorile granice pa ljudi žele da odu sada kad mogu. Da su ranije pre dvadeset, trideset godina bile tako otvorene granice i onda bi ljudi masovno odlazili, posebno onda kad su rađene loše privatizacije privrede, kad su propale fabrike, velika preduzeća, stanje je tada bilo katastrofalno i ljudi su želeli da odu ali nisu mogli da izađu tako lako iz zemlje. Suštinski mislim da se ovde u Bečeju stvari kreću na bolje a ne na gore.
– Koliko se u poslednjih nekoliko godina inoviralo u socijalne usluge u gradu (za najugroženije stanovništvo, marginalizovane grupe, stara lica)?
Onoliko koliko to budžet dozvoljava. Na taj budžet utiče sve i investicije i pokrivanje dugova od pre (uključujući npr. slučaj sa mostom), sve što se sada radi neophodno je uraditi jer se dugo nije ulagalo. Kada hoćete da ljudi bolje žive da imaju bolji kvalitet života vi morate da ulažete mnogo. Centar za socijalni rad ima niz mera za intervenisanje u situacijama kada su građani socijalno ugroženi, izdvajamo sredstva za dotacije obrazovnim ustanovama, za vrtiće za socijalno ugroženu decu i slično i ne mislim da to treba smanjivati, naprotiv, ali se budžet ne povećeva baš toliko da se sve to pokrije i da sve socijalne probleme rešimo. Mi nismo Danska ili Nemačka da imamo takav sistem. Svi problem su nasleđeni iz prethodnih perioda i polako ih rešavamo koliko je to moguće iz budžeta ili na druge načine ali to sve utiče na budžet i na socijalna davanja.
– Kakva je interakcija lokalne samouprave sa građanima Bečeja, vaša lično, da li pratite javno mnjenje, internet interakciju, primedbe građana?
Postoji komunikacija na dnevnom nivou, to rade i svi moji saradnici. Što se tiče internet interakcije, prate to neki moji saradnici, komuniciraju ali to zahteva puno vremena, da se sve prati, a na internetu ima i ljudi koji očigledno imaju vremena napretek. Kada radite ovakav posao nemate mnogo vremena da pratitite baš sve jer uvek ima nešto novo, što ste propustili, neke informacije, to će vas omesti da radite ono što vam je posao.
– U poslednjih nekoliko nedelja imali ste razgovore o budžetu po selima…
Ono što se posle tih razgovora moglo zaključiti je da iz sela građani imaju “širu sliku”, da ih pored svojih problema u selu zanima i Bečej jer su svi na neki način vezani za grad. Bečejce opet mnogo ne zanimaju sela, nego samo Bečej. Nekad je dobro izaći iz grada sagledati probleme i iz perspektive meštana okolnih sela jer oni neke stvari bolje vide, jasnije sagledavaju šta su prioriteti u Bečeju. Uradili smo dosta po selima ove godine, bunar u Bačkom Gradištu, vodovod u Petrovom Selu, u Poljanici će biti urađena rasveta kao i u Bečeju, što je prilično velika investicija u odnosu na broj stanovnika jer je mreža razuđena, selo je takvo da se takva mreža radi kao da ima 1500 ljudi.
– Šta je to što bi građanin Bečeja Dragan Tošić zamerio predsedniku opštine Bečej?
To što brže nisam insistirao na tome da se izmesti autobuska stanica. Autobuska stanica u centru i okruženje je najzagađeniji deo grada. Nisu tuproblem polasci sa stanice, tu će i dalje biti stajalište sa dva tri perona, i neće se naplaćivati stanična usluga, neće se svako jutro 40 autobusa tu pokretati i što je najvažnije red vožnje se neće menjati. Jedno je sigurno svi autobusi će i dalje ići do centra jer je to u interesu svih prevoznika, jer ima putnika. Na tom mestu je nekada bila predviđena zelena zona, projektovan je park 70-tih. Ima logike da u industrijskoj zoni bude autobuska stanica jer tamo najviše dolazi radnika. Ljudi koji rade u Novom Sadu uglavnom idu sopstvenim vozilima jer danas u velikom broju domaćinstava ljudi imaju po dva vozila pa to uglavnom nije problem.
– Koja je poruka predsednika opštine sa zamišljenog “balkona” građanima za Novu Godinu?
Nećemo organizovati neku veliku proslavu na trgu, biće prethodnih dana i bazar i program za decu i odrasle i Deda Mraz, u Peniju čvarak fest I sl. Za samu Novu godinu većina Bečejaca ide negde, u Novi Sad, Beograd, na skijanje, pa nema smisla, ne bi bilo posećeno. Moja poruka za Bečejce je da budu pozitivni, da se više smeju, raduju, da se više druže sa ljudima koji nisu negativni koji žele da pomognu, da rade.