Седми фестивал монодраме “Бефемон”
Овогодишњи „Бе:фемон“ свечано ће отворити наша позната глумица Неда Арнерић, Свечано отварање почиње је у среду, 16. октобра, у 20 часова а као и претходних година, посетиоци фестивала ће пре свечаног отварања имати прилику да присуствују разговору са Недом Арнерић, једном од најзначајнијих глумица југословенског филма и позоришта који ће се одржати у 18 часова у Креативном центру (Либеру).
У самој селекцији фестивала је седам представа:
Првог дана ће глумица Наташа Тапушковић (ЈДП) одиграти представу „Јул“ у режији Таре Манић, у самосталној продукцији по тексту Ивана Вирипајева. У питању је интересантна представа где глумица игра мушки лик седамдесетогодишњег убицу, злочинца Петра. Приказ његовог суровошћу прожетог животног пута је урађен комбинацијом сценског и видео приказа. Представа почиње у 20 часова након отварања фестивала
Другог дана фестивала биће одигране две представе:
„Not the right leg“ у интерпретацији Данке Секулович, режију је радила Ана Поповић у продукцији Три гроша и Циркусфера. У питању је својеврсна кореодрама, документаристичка представа о рехабилитационој терапији након професионалне повреде циркуске акробаткиње Данке Секуловић. Представа се служи позоришним, циркуским, плесним и луткарским језиком, доследно се држи за аутобиографску нит, не плашећи се метатеатралности. Представа почиње у 17. октобра у 17 часова.
У вечерњем термину у 20 часова другог дана фестивала биће одиграна представа „Пу спас за све нас“, у извођењу Јелене Пузић у сопственој режиији. Монодрама „Пу спас за све нас“ надахнута је дневником Диане Будисављевић, Аустријанке удате у Загребу, која је за време НДХ успела да из концентрационих логора спасе око десет хиљада српских малишана. Представа се бави узроцима брисања Дианиног имена и акције, кроз праћење њеног рада у ратним годинама.
Трећег дана фестивала прва представа у 17 часова биће „Баш ти, баш ту“ у извођењу Вање Матујец, позоришне, филмске, телевизијске глумице и водитељке из Загреба. Текст је Миранде Џулај, режија Бруно Бебич у продукцији Аузвинкл у сарадњи са студиом Еxит. Јунакиња ове драме присећа се наизглед бизарних и неважних ситуација насталих у њезином сталном настојању да превлада усамљеност и одвојеност од свијета. Често се осећа као статиста у сопственом животу, па проналази начине како да се уклопи одлазећи на курс романтике, држи часове пливања у својој кухињи или кокетира са женским пријатељством.
Вечерњи термин од 20 часова трећег дана резервиса је за представу „Дневник једног лудака“ по Гогољевом тексту у режији и интерпретацији Душана Матејића. Представа је рађена у самосталној продукцији. Ова монодрама представља инсценацију чувене Гогољеве приповетке „Дневник једног лудака“. У њој се говори о судбини малог, исфрустрираног, али и заљубљеног човека, чиновника који, под теретом разноразног угњетавања од страБефемонБефемоне надређених, постаје опседнут болесном идејом о сопственој величини. Ово је психолошко-гротескни приказ живота једног ситног, неважног човека, који, разочаран и унесрећен, поверује да је велики и важан, најважнији.
Последњег, четвртог дана фестивала у термину од 17 часова биће одиграна представа „Az ember aki virágot hord a szájában” („Човек са цветом у устима“) у извођењу Золтана Молнара у режији Ђанлуке Барбадорија у продукцији Понте Тра Цултура И Италијанског културног центра. У питању је светски позната приповетка Луиђија Пирандела. Чекаоница железничке станице. Уморни путници, који су закаснили на последњи воз и човек са цветом у устима. Разговор о о животу, о бесомучној потреби да се вежемо за живот, макар кроз машту.
Бефемон затвара „Хасанагиница“ Марије Ђајић у продукцији Поетскох Театра из Требиња. Марија је сама и режирала ову представу. о је монодрама која се базира на адаптацији епске песме и три истоимене драме “Хасанагиница” које су написали Милан Огризовић, Алекса Шантић и Љубомир Симовић. Спајајући у једну целину различите визије о томе ко је заправо била Хасанагиница, видимо да Огризовић највише говори о љубави, Симовић је концентрисан на губитак детета, док Шантић по важности спаја обоје. Оно где се сви подударају мање-више јесте Хасанагиничин епско-лирски лик који нам на симболичан начин казује шта је, ко је и каква је обесправљена жена кроз векове.
