Sedmi festival monodrame “Befemon”
Ovogodišnji „Be:femon“ svečano će otvoriti naša poznata glumica Neda Arnerić, Svečano otvaranje počinje je u sredu, 16. oktobra, u 20 časova a kao i prethodnih godina, posetioci festivala će pre svečanog otvaranja imati priliku da prisustvuju razgovoru sa Nedom Arnerić, jednom od najznačajnijih glumica jugoslovenskog filma i pozorišta koji će se održati u 18 časova u Kreativnom centru (Liberu).
U samoj selekciji festivala je sedam predstava:
Prvog dana će glumica Nataša Tapušković (JDP) odigrati predstavu „Jul“ u režiji Tare Manić, u samostalnoj produkciji po tekstu Ivana Viripajeva. U pitanju je interesantna predstava gde glumica igra muški lik sedamdesetogodišnjeg ubicu, zločinca Petra. Prikaz njegovog surovošću prožetog životnog puta je urađen kombinacijom scenskog i video prikaza. Predstava počinje u 20 časova nakon otvaranja festivala
Drugog dana festivala biće odigrane dve predstave:
„Not the right leg“ u interpretaciji Danke Sekulovič, režiju je radila Ana Popović u produkciji Tri groša i Cirkusfera. U pitanju je svojevrsna koreodrama, dokumentaristička predstava o rehabilitacionoj terapiji nakon profesionalne povrede cirkuske akrobatkinje Danke Sekulović. Predstava se služi pozorišnim, cirkuskim, plesnim i lutkarskim jezikom, dosledno se drži za autobiografsku nit, ne plašeći se metateatralnosti. Predstava počinje u 17. oktobra u 17 časova.
U večernjem terminu u 20 časova drugog dana festivala biće odigrana predstava „Pu spas za sve nas“, u izvođenju Jelene Puzić u sopstvenoj režiiji. Monodrama „Pu spas za sve nas“ nadahnuta je dnevnikom Diane Budisavljević, Austrijanke udate u Zagrebu, koja je za vreme NDH uspela da iz koncentracionih logora spase oko deset hiljada srpskih mališana. Predstava se bavi uzrocima brisanja Dianinog imena i akcije, kroz praćenje njenog rada u ratnim godinama.
Trećeg dana festivala prva predstava u 17 časova biće „Baš ti, baš tu“ u izvođenju Vanje Matujec, pozorišne, filmske, televizijske glumice i voditeljke iz Zagreba. Tekst je Mirande Džulaj, režija Bruno Bebič u produkciji Auzvinkl u saradnji sa studiom Exit. Junakinja ove drame priseća se naizgled bizarnih i nevažnih situacija nastalih u njezinom stalnom nastojanju da prevlada usamljenost i odvojenost od svijeta. Često se oseća kao statista u sopstvenom životu, pa pronalazi načine kako da se uklopi odlazeći na kurs romantike, drži časove plivanja u svojoj kuhinji ili koketira sa ženskim prijateljstvom.
Večernji termin od 20 časova trećeg dana rezervisa je za predstavu „Dnevnik jednog ludaka“ po Gogoljevom tekstu u režiji i interpretaciji Dušana Matejića. Predstava je rađena u samostalnoj produkciji. Ova monodrama predstavlja inscenaciju čuvene Gogoljeve pripovetke „Dnevnik jednog ludaka“. U njoj se govori o sudbini malog, isfrustriranog, ali i zaljubljenog čoveka, činovnika koji, pod teretom raznoraznog ugnjetavanja od straBefemonBefemone nadređenih, postaje opsednut bolesnom idejom o sopstvenoj veličini. Ovo je psihološko-groteskni prikaz života jednog sitnog, nevažnog čoveka, koji, razočaran i unesrećen, poveruje da je veliki i važan, najvažniji.
Poslednjeg, četvrtog dana festivala u terminu od 17 časova biće odigrana predstava „Az ember aki virágot hord a szájában” („Čovek sa cvetom u ustima“) u izvođenju Zoltana Molnara u režiji Đanluke Barbadorija u produkciji Ponte Tra Cultura I Italijanskog kulturnog centra. U pitanju je svetski poznata pripovetka Luiđija Pirandela. Čekaonica železničke stanice. Umorni putnici, koji su zakasnili na poslednji voz i čovek sa cvetom u ustima. Razgovor o o životu, o besomučnoj potrebi da se vežemo za život, makar kroz maštu.
Befemon zatvara „Hasanaginica“ Marije Đajić u produkciji Poetskoh Teatra iz Trebinja. Marija je sama i režirala ovu predstavu. o je monodrama koja se bazira na adaptaciji epske pesme i tri istoimene drame “Hasanaginica” koje su napisali Milan Ogrizović, Aleksa Šantić i Ljubomir Simović. Spajajući u jednu celinu različite vizije o tome ko je zapravo bila Hasanaginica, vidimo da Ogrizović najviše govori o ljubavi, Simović je koncentrisan na gubitak deteta, dok Šantić po važnosti spaja oboje. Ono gde se svi podudaraju manje-više jeste Hasanaginičin epsko-lirski lik koji nam na simboličan način kazuje šta je, ko je i kakva je obespravljena žena kroz vekove.
