Сетва и припреме земљишта у ванредном стању

Ванредно стање, али пре свега забрана кретања, је пореметила и рад пољопривредника у нашој општини. Сведоци смо да је конфузија које су изазвале мере заштите становништва од ширења коронавируса разним забранама и ограничењима резултирала и „скидањем“ пољопривредника са трактора у њиви али и да држава почиње да схвата да ванредне мере морају да се ускладе са природним ритамом радова у пољу у пролећном периоду. У свим општинама у Србији, па и у Бечеју, почело се са издавањем дозвола за продужени рад и после важећег полицијског часа. Ипак и пољопривредници морају да рачунају на то да ускладе рад са свим правилима и прописима које је држава прописала када је заштита радника у питању.

И док ових дана Општина почиње да издаје дозволе за рад ми смо разговарали са чланом општинског већа задуженим за пољопривреду др Анђелком Мишковићем о томе како теку пролећни радови у нашој општини.

БД: Једно опште питање за почетак, какво је стање усева у овом тренутку у бечејском атару, да ли је ова веома блага зима па одједном онај снег у марту погодовала или оштетила усеве, шта се тренутно на њивама ради, који се послови обављају?
АМ: Тренутно се у пољопривреди обављају интензивни радови на припреми земљишта, као и сетви култура као што су сунцокрет, соја и кукуруз. Највећи број машина је ангажован у том правцу. Са друге стране, ратари који су посејали шећерну репу имају проблема са вишим температурама које омогућавају бржу миграцију инсеката, па су приморани на додатна прскања или копање ловних канала. Одређене површине су и под уљаном репицом, која је већ два и више пута третирана у току ове године, пре свега са инсектицидима. Усев је лепо прошао зиму, одлично изгледа и требало би да резултира високим приносом. Треба споменути и пшеницу и јечам који се налазе у знатно бољој кондицији у односу на исти период прошле године. Углавном су све површине прехрањене и извршено је третирање против корова. Ту морамо бити јако обазриви јер ниске температуре успоравају деловање хербицида, па чак могу изазвати и фитотоксични ефекат. Најлошије су прошли воћари, који су се борили са ниским температурама. Проблем је у томе што се ти дани не могу бележити као «мразни» него су то, буквално, били зимски дани јер је 24 часа температура била веома ниска. Резултати борбе са овом температуром ће бити видљиви у наредним данима.

БД: Министар Недимовић је рекао да је током ванредног стања довољно од 5 до 17 часова да се одради 10 хектара машином ипак пољопривредници су се жалили да усеви не могу да чекају да ванредно стање прође. Како функционише у Бечеју систем издавања дозвола за рад током забране кретања, да ли успева локална самоуправа да изда дозволе и да ли је било захтева од стране пољопривредника?
АМ: Јако је тешко то тако мерити. Треба имати у виду да нису све њиве у близини економског дворишта и да се некада путује трактором и више од сат времена. Општина Бечеј поштује све што Влада Републике Србије донесе и трудимо се да то одмах пренесемо пољопривредницима. То најлакше радимо преко сајта општине, где се постављају и обрасци, али и упутства како да дођу до дозволе за кретање. Проблем представља део пољопривредника који не користе компјутер, али и старији људи по селима који информације добијају телефонским контактом.

БД: Зашто је неопходно да се лицитације за државно земљиште одржавају и у овим условима, током ванредног стања?
Преостало је јако мало пољопривредног земљишта које није издато. Већи део су баште и дворишта код којих није урађен превод на грађевинско са пољопривредног земљишта. Разлог зашто се ова лицитација обавља је што је то Министарство пољопривреде, Управа за пољопривредно земљиште захтевала. Пробаћемо да то одрадимо у максимално контроли саним условима.

БД: Како се ова ситуација одразиле на ИПАРД програм, да ли има неких промена када су у питању захтеви програма? Како фунционишу сада програми субвенција и да ли је нешто ова ситуација са ванредним стањем стопирала?
АМ: Колико смо обавештени све субвенције се исплаћују по пријавама од претходне године, а што се тиче конкурса који су расписани у пољопривреди, сви су стопирани до даљњег.

БД: На тржишту расту цене пољопривредних производа али је промет мањи, такве анализе се могу пронаћи на интернету, да ли је то добро или лоше за наше локалне пољопривреднике?
АМ: Моје лично мишљење је да су ове цене резултат повећане тражње која је тренутног карактера. Сви производи из пољопривреде имали су прошле године јако ниску цену, што је изазвало велике проблеме код пољопривредника. Такође сматрам, да би на овом пољу могло да се поради у смислу обезбеђења минималних цена за поједине производе.

БД: Мања пољопривредна газдинства и пољопривредници који се баве производњом воћа и поврћа и других производа које износе на тржницу су тренутно најугроженији јер пијаце не раде и теже долазе до купаца. Да ли локална самоуправа има у плану неки програм помоћи овим произвођачима и на који начин?
АМ: Што се тиче произвођача воћа и поврћа, ми смо пре свега ратарска општина и немамо велики број оваквих произвођача. Један део њих већ сарађује са мегамаркетима на које не можемо утицати због централизоване набавке. Онај мали број произвођача, који сада имају производе за продају упућени су на друштвене мреже, због забране продаје на пијацама. Локални продавци, односно локални маркети такође имају могућност снабдевања од стране локалних произвођача.