Снимање филма „Буди Бог с нама“ на локацијама у Бечеју

На „Фантасту“ је ових дана боравила филмска екипа на челу са режисером Слободаном Шијаном која снима нови филм у продукцији куће “Гаргантуа Филмс” под називом „Буди Бог с нама“. Хрватски копродуцент је Маxима филм а ту су и црногорска кућа Артикулација Филм и Сирена Филм из Чешке, као и Биковићев Архангел студио. Нови Шијанов филм је копродукција Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Словеније, Бугарске и Румуније, а снима се под покровитељством Филмског центра Србије и Министарства културе Србије, уз подршку европског филмског фонда MEDIA Sub-programme of Creative Europe.

Слободан Шијан је један од култних режисера наше кинематографије и како сам каже углавном режисер комедија. За већину љубитеља наше филмске уметности он је омиљени редитељ који је потписао неке од највећих и најпопуларнијих савремених филмских остварења као што су „Маратонци трче почасни круг“ или филм за који многи филмски критичари али и публика тврде да је најбољи филм српске и југословенске кинематографије свих времена, филм „Ко то тамо пева“ наравно, ту су још и „Давитељ против давитеља“, „Како сам систематски уништен од идиота“ и други.

Радња филма условно прати животну причу једне од најконтраверзнијих личности прве половине 20 века у Србији. Реч је о Бошку Токину (1894-1953), књижевном и филмском критичару, теоретичару, романсијеру, преводиоцу, новинару, визуелном уметнику и редитељу припаднику покрета српске авангарде. Шијан је такође један од коаутора и сценарија заједно са Биљаном Максић и Владимиром Манчићем. Лик једног од наших најпровокативнијих интелектуалаца 20. века тумачиће Милош Биковић. Бошко Токин је велики филмофил веома заслужан за популаризацију ове уметности у Југославији, он је 1925. године покренуо часопис „Филм“, један је од оснивача авангардног уметничког покрета „Зенитизам“, аутор и издавач првих филмских часописа и новина, један од десет чланова Академије „Седам уметности“ основане 1933. године, на челу са Нушићем. Аутор је и прве „Историје југословенског филма“, а после рата са Владетом Лукићем урадио је и прву „Енциклопедију филма“ и „Књигу о филму“. Кроз биографску причу о Токину Шијан ће у овом новом филмском остварењу представити поред Токина, о којем се након Дугог светског рата заиста мало причало и знало па чак и у интелектуалним круговима, и друге актере српске авангарде и уметности Београда тог времена али и личности из културе и политике који су утицали на културни живот града.

Поред Биковића у филму игра и велика плејада наших прослављених глумаца: Сергеј Трифуновић, Небојша Дугалић, Слобода Мићаловић, Горан Богдан и многи други. До сада је снимљено око 30 минута филма, пре ових снимања у Бечеју.

Екипа филма одабрала је дворац “Фантаст”, који је једна од локација на којој ће се снимати поједини кадрови, да публици и јавности и званично представи филм, па је тим поводом одржана конференција за штампу уз присутво режисера Шијана и појединих глумаца на челу са тумачем главне улоге Милошем Биковићем.

На овој конференцији режисер Слободан Шијан је рекао да је овај пројекат његова дугогодишња жеља јер је веома велики поштовалац рада и легата Бошка Токина још од студентских дана. Он је говорио о времену и контексту тог веома бурног раздобља наше историје и на политичком и на уметничком плану у којем је живео и радио Бошко Токин. Он је такође рекао да је веома срећан што ову причу, овај филм, ради са младом екипом глумаца и сарадника.

За потребе овог филма у Бечеју су снимани кадрови на неколико локација и то на “Фантасту”, у једној приватној кући у граду и на тавану бечејске општине.

Комплетна филмска екипа је у Бечеју налетела на велику добродошлицу и овај филм се снима и под покровитељством општине Бечеј чији представници су се потрудили да екипа филма може несметано да ради и обезбедили им логистичку подршку током снимања.

Милош Биковић је на конференцији за штампу о лику Токина говорио у контексту времена у којем је он живео и рекао: “Београд су тих година звали Париз Балкана, биле су то чувене „урлајуће двадесете“. Време после Великог рата, до тада највеће трагедије дведестог века. Та енергија и жеља за животом, да се што више сокова живота исиса, због непосредног сусрета са смрћу које смо колективно доживели, додало је уље на ватру на дух времена који је носио предзнак ослобађања. То је имало и добре и лоше стране, једну врсту моралне дезорјентације али и рађање уметничке слободе и изражавања. Београд је био инспиративан тада и мислим да се то и сада одржало, можда не истим пламеном, али мислим да тиња.“

Дакле, филм “Буди Бог с нама” требало би да нам дочара Београд из златног доба двадесетих година прошлог века, Београд авангарде, дадаизма, футуризма и зенитизма, Београд регтајма, џеза и чарлстона, Београд аутомобилизма, аероплана и сексуалне револуције. Токин је био за српске појмова, можда чак и данас, уметник и стваралац изузетно урбаног сензибилитета и схватања, Београд његовог времена је био урбано гротло неморала и криминала али и уметничке слободе и космополитске ширине.
Када се узме у обзир атрактивност теме филма и Шијанова репутација као режисера и сценаристе с правом се од овог филма очекује много јер осим изузетно визуелно захвалне епохе која ће бити представљена у филму очекују се и добра глумачка остварења и, евентулано, још један култ филм за следеће генерације.