Све боје Бојана Стричевића

Ако пођете од стереотипне представе о сликарима, Бојан ће вас, осим у једној ствари, поприлично изненадити. Не носи необичну, неуредну фризуру, не изгледа екстравагантно, не воли кафану нити боемштину, у атељеу му не влада, еуфемистички казано, „креативни хаос“. Чини се да је спорт којим се озбиљно бавио у младости умногоме допринео његовом дисциплинованом духу и опредељењу ка здравом начину живота. Због тога је Бојанова свакодневна рутина готово неизмењива и, осим рада у школи у којој предаје ликовну културу, подразумева вежбалиште, време уз породицу и пријатеље, и наравно уз штафелај. Управо је аутентична посвећеност уметничком изразу оно што Бојана повезује са сликарима свих времена и меридијана.

Бојан Стричевић је рођен 1991. у Новом Саду, где је завршио средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“, а потом и Академију класичног сликарства у класи Василија Доловачког. Прве кораке је, међутим, направио у Бечеју, уз подршку познатог бечејског сликара и доајена ликовне педагогије Виктора Шкрабања. Користећи акварел, уље и пастел технику, Бојан слика у реалистичком стилу – посебно надахнут руским реализмом 19. века – пре свега пејзаже, портрете и мртве природе.

Користиш различите технике, тематски су ти дела такође разнолика – који је твој уметнички credo?
– Уметнички credo би ми био вечито трагање за новим мотивима, као и изазови њихове изведбе. Мислим да се у томе огледа и елковенција и умеће једног сликара.

Већ годинама се бавиш и педагошким радом у бечејским школама. Да ли је то тек сметња једном уметнику? Шта саветујеш талентованим ђацима који желе да се посвете уметности?
– Зависи. У једну руку није, а у исто време и јесте. Лепо је младим нараштајима појашњавати појам уметности, епохе, сликарске технике и слично. А опет и јесте нека врста сметње, јер се истрошиш, остаје ти мање енергије и времена за сликање. Што се тиче талентованих ђака, саветујем их да највише уче из природе и да користе што више различитих техника. Битно је да, иако још млади, проналазе себе и своју сликарску јединственост, јер ће им то помоћи у каснијем уметничком развоју.

Како се као сликар сналазиш у условима пандемије? Верујем да је претходних годину-две било још теже остати видљив и присутан на тржишту уметничких дела…
– Мислим да се сасвим пристојно сналазим у актуелним околностима. Забране окупљања су нас приморале да се базирамо на интернет. Успевам да највећи број слика презентујем путем друштвених мрежа. У данашње време већина људи користи бар неку друштвену мрежу, тако да се и уметничка остварења гледају и упознају путем њих. А постоји и могућност нових виртуелних изложби.

Каква је сарадња, уопште комуникација између сликарских уметника у Бечеју? На који начин би локална заједница могла подржати сликаре, уопште уметнике?
– Моја сарадња са бечејским сликарима је одлична. Неки од њих су ми и предавали, попут Виктора Шкрабања са којим сам и данас у контакту после дугог низа година. Што се тиче другог питања, било би лепо да локална заједница помогне организацију већег броја изложби, различитих окупљања, да промовише младе уметнике. Бечеј у сваком случају поседује леп потенцијал за развијање уметничке сцене, и требало би да се обрати пажња на уметничко-културну свест грађана.

Иван Ковач


Бојанове слике које су на продају, осим уживо (контакт телефон: 061/18-444-19), можете видети на

Фејсбуку и Инстаграму  (потражите име: stricevic_art_bojan).