Својом главом: РАДОЗНАЛОСТ УБИЛА НАУЧНИКА

Сви људи по природи теже сазнању, још је Аристотел приметио започињући своју „Метафизику“. Нажалост, још од раније, од давних митотворачких времена па до дана данашњег, знатижељи и вери у еманципаторски потенцијал образовања и науке импутира се грешност и проклетство, погодба с нечистим силама, гордо прекорачивање граница природе и противљење вољи божијој. Прометеј краде с Олимпа ватру, свакојака знања и вештине које су богови љубоморно чували и подарује их људима због чега га Зевс сурово казни окивањем на стену где му орлушина свакодневно кида утробу. Адам и Ева због радозналости, јер су кушали забрањене плодове са дрвета познања добра и зла, бивају кажњени прогонством из раја, смртношћу и другим невољама. Фауст у тежњи да овлада „божанским“, неограниченим знањем принуђен је да се одрекне и сопствене душе. Али шта би људи били без Прометејеве ватре, без познавања добра и зла, шта би били без драгоцених доприноса свих ових „радозналих мачака“, без бунтовних просветитеља и културних хероја, без свих научника и мислилаца, такорећи Прометејевих шегрта, који су се храбро, неретко и по цену живота, одавали умовањима и истраживањима како би докучили тајне стварности?! Шта би човек био без знатижеље и штедрог дељења знања и вештина са другим људима?!

Да, scientia est potentia илити знање јесте моћ, и са знањем и разумевањем природе човек уистину постаје боголик јер све више овладава природом, узима живот у сопствене руке и напредује. Рехабилитација радозналости започиње управо са Френсисом Бејконом (прелаз из 16. у 17. век), једним од утемељивача модерне науке, за кога се и везује ова латинска крилатица. Иако спознаја стварности, слободно преиспитивање и интелектуално самопоуздање провоцирају у човеку страх од новог и непознатог, асоцирање знатижеље са грехом и опасношћу пре свега је подвала световних и духовних ауторитета. Отуд су моћници, заговарајући статус qуо, одвајкада људе одвраћали од образовања, индоктринирали их, затупљивали, застрашивали да не постављају питања и нос не забадају где му није место. Научници су посебно оптуживани да се „играју бога“ и да се погибељно уплићу у природни ток ствари. Међутим, не само данас контроверзни биоинжењеринг, већ свеколика медицина представља мешање у божију промисао и природну селекцију, с обзиром да лекари од смрти свакодневно отимају толике људе. Да ли је противприродно да човек крочи на Месец, да припитоми животињу, да култивише биљку? Напросто, не може бити знања које је човеку забрањено. Наука је морално неутрална, иако начин на који се знање стиче и, пре свега, начин на који се знање употребљава, могу бити морално проблематични, и на друштву је да о томе помно води рачуна.