Svojom glavom: RADOZNALOST UBILA NAUČNIKA
Svi ljudi po prirodi teže saznanju, još je Aristotel primetio započinjući svoju „Metafiziku“. Nažalost, još od ranije, od davnih mitotvoračkih vremena pa do dana današnjeg, znatiželji i veri u emancipatorski potencijal obrazovanja i nauke imputira se grešnost i prokletstvo, pogodba s nečistim silama, gordo prekoračivanje granica prirode i protivljenje volji božijoj. Prometej krade s Olimpa vatru, svakojaka znanja i veštine koje su bogovi ljubomorno čuvali i podaruje ih ljudima zbog čega ga Zevs surovo kazni okivanjem na stenu gde mu orlušina svakodnevno kida utrobu. Adam i Eva zbog radoznalosti, jer su kušali zabranjene plodove sa drveta poznanja dobra i zla, bivaju kažnjeni progonstvom iz raja, smrtnošću i drugim nevoljama. Faust u težnji da ovlada „božanskim“, neograničenim znanjem prinuđen je da se odrekne i sopstvene duše. Ali šta bi ljudi bili bez Prometejeve vatre, bez poznavanja dobra i zla, šta bi bili bez dragocenih doprinosa svih ovih „radoznalih mačaka“, bez buntovnih prosvetitelja i kulturnih heroja, bez svih naučnika i mislilaca, takoreći Prometejevih šegrta, koji su se hrabro, neretko i po cenu života, odavali umovanjima i istraživanjima kako bi dokučili tajne stvarnosti?! Šta bi čovek bio bez znatiželje i štedrog deljenja znanja i veština sa drugim ljudima?!
Da, scientia est potentia iliti znanje jeste moć, i sa znanjem i razumevanjem prirode čovek uistinu postaje bogolik jer sve više ovladava prirodom, uzima život u sopstvene ruke i napreduje. Rehabilitacija radoznalosti započinje upravo sa Frensisom Bejkonom (prelaz iz 16. u 17. vek), jednim od utemeljivača moderne nauke, za koga se i vezuje ova latinska krilatica. Iako spoznaja stvarnosti, slobodno preispitivanje i intelektualno samopouzdanje provociraju u čoveku strah od novog i nepoznatog, asociranje znatiželje sa grehom i opasnošću pre svega je podvala svetovnih i duhovnih autoriteta. Otud su moćnici, zagovarajući status quo, odvajkada ljude odvraćali od obrazovanja, indoktrinirali ih, zatupljivali, zastrašivali da ne postavljaju pitanja i nos ne zabadaju gde mu nije mesto. Naučnici su posebno optuživani da se „igraju boga“ i da se pogibeljno upliću u prirodni tok stvari. Međutim, ne samo danas kontroverzni bioinženjering, već svekolika medicina predstavlja mešanje u božiju promisao i prirodnu selekciju, s obzirom da lekari od smrti svakodnevno otimaju tolike ljude. Da li je protivprirodno da čovek kroči na Mesec, da pripitomi životinju, da kultiviše biljku? Naprosto, ne može biti znanja koje je čoveku zabranjeno. Nauka je moralno neutralna, iako način na koji se znanje stiče i, pre svega, način na koji se znanje upotrebljava, mogu biti moralno problematični, i na društvu je da o tome pomno vodi računa.
